Klubovi za stare vs Klubovi za mlade

Od ukupnog broja penzionera u Srbiji, jedna četvrtina, odnosno njih oko  400.000, živi u Beogradu. Kako bi brinuo o najstarijim sugrađanima, u okviru Ustanove Gerontološki centar Beograd, Grad Beograd je osnovao radnu jedinicu Dnevni centri i klubovi, čiju delatnost i finansira, na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti.
Sa druge strane u prestonici živi isto toliko mladih koliko ima i penzionera, ali oni još uvek nemaju Klubove za mlade – omladinske servise  koji su deo strukture i sistema Grada Beograda.

Poslovna jedinica “Dnevni centri i klubovi” u okviru Ustanove Gerontološki centar Beograd osnovana je od 9 klubova pri beogradskim centrima za socijalni rad 1982. godine.  Danas Poslovna jedinica “Dnevni centri i klubovi” objedinjuje rad 21 dnevni centar i klub za starije u 13 beogradskih opština.
U poslovnoj jedinici je zaposleno oko 750 radnika, a koordinacija se vrši na nivou stručnog tima, u zavisnosti od oblika zaštite, koji sačinjavaju: upravnik, socijalni radnici i organizatori pomoći u kući. Kroz sve oblike i sadržaje rada u Poslovnoj jedinici “Dnevni centri i klubovi” ostvaren je obuhvat od oko 10.000 korisnika, od čega oko 8000 aktivnih korisnika u 21 klubu i 2.061 korisnik pomoći u kući.

Vaninstitucionalna zaštita starih ima za cilj, da pored klasičnih oblika (penzije, smeštaj u ustanovu, materijalno obezbeđenje, raznovrsne pomoći), obezbedi značajne usluge i pomoć osobama trećeg životnog doba i višestruke funkcije i zadatke u sistemu celokupne društvene brige o starima. Najznačajnije funkcije vaninstitucionalne zaštite su: socijalna, ekonomska, zdravstvena, psihološko-emotivna i humanitarna.

Dnevni centri i klubovi Gerontološkog centra Beograd namenjeni su, prvenstveno, poboljšanju kvaliteta života u starosti i zadovoljavanju različitih potreba: za uspostavljanje prijateljskih ljudskih kontakata; za predupređivanje negativnih posledica usamljenosti, za potvrđivanje sopstvene ličnosti kroz humanitarnu aktivnost i dr. Pored servisnih usluga, klub svojim korisnicima obezbeđuje savetodavni socijalni rad i preventivnu zdravstvenu zaštitu. Pored svakodnevnog druženja u lepo opremljenom prostoru, uz bavljenje društveno-zabavnim igrama (šah, domine,”Čoveče, ne ljuti se”, pikado i sl.), korisnici kluba mogu besplatno da pročitaju dnevnu štampu, prate radio i TV program i dobiju topli obrok i bezalkoholne napitke po zaštitnim cenama.

Klub organizaciju svoga rada zasniva na interesima, željama i potrebama korisnika. Sve aktivnosti podređene su samoiskazivanju i samoorganizovanju pojedinaca, preko komisija, sekcija i grupa. Dakle, u okviru druženja, korisnici se međusobno pomažu i organizuju aktivnosti, kao što su: književne večeri, proslava rođendana i praznika, igranka, izleti, izrada i izložba ručnih radova i sl., a na nivou svih klubova radi PAKUD (penzionersko amatersko kulturno-umetničko društvo), čiji su organizacioni delovi:
– “Horsko pevanje”
– “Grupno pevanje”
– “Vokalni solisti i instrumentalisti”
– “Folklor, ples i modni studio”
– “Dramsko izvođenje”
– “Likovno stvaralaštvo”
– “Književno stvaralaštvo” – Književni klub “Miroslav Mika Antić”
– “Zlatno doba” – časopis Gerontološkog centra Beograd

Kao što se vidi iz prethodnog teksta Grad Beograd je dobra praksa i odgovorno brine o starima. Poslednjih godina obnovljena je većina objekata u kojima stari provode najlepše trenutke. Adaptiran je Klub za stare u Kaluđerici i to je najmoderiji dnevni boravak za stara lica sa najsavremenijim sadržajima u Beogradu i prostire se na 192 kvadrata, sa sve panoramskim liftom.

Sa druge strane u tom istom gradu Beogradu ne postoji celokupna društvena briga o mladima. Postoji dosta različitih programa i mera, ali ne postoje Klubovi za mlade, kao omladinski servisi.

Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite (“Sl. list grada Beograda”, br. 55/2011, 8/2012 – ispr., 8/2012, 42/2012 i 65/2012) Grad Beograd je definisao usluge socijalne zaštite koje se odnose na omladinu: Dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju, svratište, usluge podrške za samostalan život, privremeno stanovanje, savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge i usluge smeštaja.

Preko  različitih sekretarijata obavlja poslove koje se takođe odnose na mlade.

Sekretarijata za sport i omladinu vrši poslove koji se odnose na: podsticanje i praćenje programa omladinskih organizacija koji su multidisciplinarni po svom sadržaju i raznovrsni po obliku rada; obezbeđivanje uslova za rad ustanova koje organizovano rade sa nadarenima i talentovanima mladima; podsticanje mladih za odlazak na stručna usavršavanja i organizaciju manifestacija i obezbeđivanje uslova za realizaciju programa za mlade tokom zimskog i letnjeg raspusta.

Skupština grada Beorada je osnivač sledećih ustanova za fizičku kulturu: Gradski centar za fizičku kulturu, Sportsko-rekreativni centar „Tašmajdan“, Sportsko-rekreativni centar „Pionirski grad“, JP „Hipodrom Beograd“, privredno društvo „Arena  Beograd i privredno društvo „BG hala“. Svi centri i preduzeća su isključivo vezana za sport.

Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu u oblasti obrazovanja obavlja poslove koji se odnose na: praćenje stanja zaštite i bezbednosti učenika u školama; realizaciju projekata od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja, konkursa za stipendiranje talentovanih srednjoškolaca i studenata i studenata i srednjoškolaca sa invaliditetom; kordinaciju rada Komisije za dodelu nagrada grada Beograda u oblasti obrazovanja i stvaralaštva mladih i saradnju sa drugim nadležnim ustanovama i organizacijama.

Sekretarijat za kulturu obavlja poslove koji se odnose na: umetničko stvaralaštvo (pozorišna, muzička, muzičko-scenska umetnost i vizuelne umetnosti), kulturno-obrazovnu delatnost, kulturno-umetnički amaterizam, obezbeđenje uslova za rad ustanova kulture i samostalnih umetnika, itd.

Mrežu ustanova kulture od značaja za Grad Beograd čiji se rad, ostvarivanje programa i održavanje objekata finansira (u celini ili većim delom) iz budžeta Grada čine i: Omladinsko pozorište ”Dadov”, Kulturni centar Beograda, Dom omladine Beograda i Dečji kulturni centar.

Kancelarija za mlade Grada Beograda vrši poslove koji se odnose na: organizovani pristup problemima mladih; promovisanje rada sa mladima; pružanje podrške mladima; neformalno obrazovanje mladih; pružanje logističke podrške u realizaciji projekata  mladih; kreiranje modela volonterskih radnih kampova; obezbeđivanje jednakog položaja mladih u društvu; podsticanje i vrednovanje dostignuća mladih u različitim oblastima, unapređivanje mogućnosti za kvalitetno organizovanje slobodnog vremena mladih; unapređenje bezbednosti mladih; pripremu akcionog plana politike za mlade Grada i koordinaciju  rada kancelarija za mlade na teritoriji Grada i druge poslove u skladu sa Nacionalnom strategijom za mlade Republike Srbije.

Kada se sve ovo pročita, stvarno dosta programa Grad Beograd nudi mladima.

A omladinski servisi u kojima se dešava omladinski rad?

U većini evropskih društava, se smatra da je „mladost“ period tranzicije između zavisnosti detinjstva i nezavisnosti odrasle osobe, između zavisnosti deteta u porodici, školi i ostalim institucijama koje doprinose socijalizaciji, i autonomiji osobe koja radi i koja ima lični život, kao odrasli građanin u demokratskom društvu.
Tokom ovog perioda, mlada osoba se susreće sa mnogo novih životnih situacija i odluka, koje mogu biti povezane sa životom u školi, studiranjem, porodicom i drugim odnosima, slobodnim aktivnostima ili otkriću novih sredina i kultura.
Mnogo mladih ljudi prolaze kroz ovaj period bez većih poteškoća, uz pomoć svoje porodice i prijatelja, i sa minimumom upotrebe formalnih ili neformalnih mreža za pružanje informacija i pomoći. Mnogi drugi, u kontekstu društvenih zakona koji se rapidno menjaju, su suočeni sa izborima koji su izvan njihovog dosadašnjeg iskustva, i/ili osećaju da treba da se obrate nekome ko bi im ponudio veći dijapazon izbora nego što im je pristupačan, na način koji bi dopustio mladoj osobi da napravi svoje izbore i da praktikuje svoju sve veću nezavisnost.
Upravo bi Klubovi za mlade mogli biti te mreže koje nude veći dijapazon izbora.

Gradu Beogradu nedostaje  koordinacija. Međusektorska saradnja ne postoji. Sekretarijat za sport i omladinu raspisuje konkurse, Dom omladine je firma za sebe pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu, Kancelarija za mlade Grada Beograda je takođe entitet za sebe sa svojim aktivnostima. Ne postoji Akcioni plan za mlade Grada Beograda, koji bi obuhvatio različite oblasti, utvrdio konkretne mere, odgovorne, rokove, obaveznu koordinaciju i mehanizme za realizaciju.

Sa druge strane u Beogradu nedostaju i oni koji kritički rаzmišljаju i deluju po pitаnjimа brige zа mlаde, oni koji će аko drugа strаnа ne rаzume štа joj se govori pronаći nаčin dа te stvаri kаžu. Stariji beograđani su organizovani preko penzionerskih klubova, koji nisu isto što i Klubovi za stare, ali često koriste prostore tih klubova. Klubovi penzionera, iako to nisu po strukturi, bi mogli da se uporede sa lokalnim krovnim organizacijama mladih koje nema nijedna gradska opština.

Klubovi za stare su dobra praksa. Ali za razliku od potrebe starijih sugrađana za mestom koje će biti njihovo, pa samo i za zabavu, gde će dobiti podršku, podsticaj, priliku….takva potreba nije prepoznata za omladinu. Model Klubova za stare, se može iskoristiti kako bi došli i do omladinskih servisa ili Klubova za mlade.
Dobra praksa mogu biti Omladinski centri u Sloveniji.

Neko će reći pa postoje Kancelarije za mlade!

Da bi razumeli suštinu i svrhu lokalnih servisa za mlade, neophodno je napraviti jasnu razliku između Kancelarije za mlade i Kluba za mlade. Upravo je odsustvo definicija, odnosno pravno neprepoznavanje ova dva elementa omladinske politike kod nas, mesto gde ima najviše grešaka i nepravilnosti u razvoju i realizaciji brige o mladima. ( iz priručnika OK zona mladih – Omladinski klub )

Kancelarija za mlade ( priručnik OK zona mladih – Omladinski klub )

Klub za mlade ( priručnik OK zona mladih – Omladinski klub )

Možda je najlkše razumeti uloge Kancelarija za mlade i Kluba za mlade kroz ovu tabelu:

——————————————————————————————————

U toku prošle godine u nekoliko opština u Srbiji otvoreni su Klubovi za mlade. Najčešće su nastajali kao produkti projekata sa neizvesnom održivošću. Te inicijative svakako mogu biti dobra praksa za uspostavljanje jasne strukture, opisa posla, odgovornosti, načina finansiranja i definisanja pravnog statusa.

Kako Grad Beograd promoviše Klubove za stare
Želiš da razgovaraš, da popiješ čaj, pojedeš kuvan obrok, doneseš veš na pranje, peglanje i sušenje, pročištaš knjigu, proslaviš rođendan, plešeš, igraš šah, domine, pikado, odeš na izlet, izložbu, učestvuješ u kreativnim radionicama ili budeš član hora?Sve to pružaju dnevni klubovi. Dođi i uveri se.

I mladi hoće da razgovaraju, da piju čaj, da čitaju knjige, plešu, igraju pikado, idu na izlet, izložbe, učestvuju u kreativnim radionicama ili da budu članovi hora, ali da im to finansira njihov grad Beograd. Ne preko organizacija civilnog društva, ne kroz Kancelarije za mlade preko štapa i kanapa, nego sistemski i struktuirano. U svom prostoru. I za svirku, i za žurku, i za neformalno obrazovanje. Ne jednu prostoriju, nego ceo grad. Ceo grad je prostor za mlade.  Mladi žele podršku, podsticaj, priliku…

A šta im je sistemski i struktuirano poslednjih godina Grad Beograd pružio, sem improvizacije i štapa i kanapa?

Korisna dokumenta:

• Statut Ustanove Gerontološki centar Beograd
• Izmene i dopune Statuta
• Odluka o pravima i uslugama socijalne zaštite
• Pravilnik  o kriterijumima i merilima za utvrđivanje cena usluga u ustanovama socijalne zaštite u Beogradu
• Pravilnik o normativima i standardima za obavljanje poslova i delatnosti u ustanovama u kojima se ostvaruju prava iz socijalne zaštite o čijem se obezbeđivanju stara Grad Beograd
• Pravilnik o merilima i kriterijumima za učešće korisnika i njegovih srodnika obaveznih na izdržavanje u troškovima pomoći u kući, dnevnog boravka, privremenog smeštaja i stanovanja uz podršku
• Priručnik OK zona mladih – Omladinski klub
• Omladinski centri u Sloveniji
• Model Odluke o osnivanju Omladinskog centra Kočevski, oblasti delovanja, delatnosti, tela i način upravljanja
• Priručnik Mladinski centri v Sloveniji
• Prezentacija Mreže MAMA o omladinskim centrima u Sloveniji