Da li čuvamo drveće?

Velika buka se stvara kada se na meti donosioca odluka nađe drveće. Imali smo priliku to da gledamo u epizodi građani protiv tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, kada su se lomila koplja na Bulevaru Kralja Aleksandra, ali i epizodu građani protiv sadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog kod rekonstrukcije Akademskog parka na Studentskom trgu. Dosta priče, ali ne tako velike buke, bilo je i kada su sva stabla posečena u glavnoj obrenovačkoj ulici MIloša Obrenovića.

Ako logiku stavimo u prvi plan, pitanje koje se samo nameće je zašto bi neko sekao stabla u drvoredu, i to sva stabla odjednom, a da to stvarno ne mora? Posebno ako može da pretpostavi, na osnovu prethodnih sličnih situacija, da će građani da dižu buku.  Moj utisak je da to niko ne bi ni radio, a da stvarno nije došlo do kraja.  I to je lep primer kako donosioci odluka slušaju struku. Sa druge strane nije lep primer u kontekstu komunikacije i uključivanje građana u donošenje odluka, odnosno nije lep primer slušanja neke druge struke koja se bavi ovim temama.

Odsustvo kristalno jasne poruke, prezentovanje studije o zdravstvenom stanju stabala, uključivanje svih zainteresovanih strana u sve korake procesa pa na kraju i do sadnje novih sadnica, siguran sam može da prevenira dizanje buke. Navijam za buku, ali navijam za buku na pravom mestu i za prave stvari. Kada je reč o drveću, često se troši energija u odsustvu adekvatne komunikacije i deljenja odgovornosti.

Grad Beograd je veliki grad i uvek će biti dovoljnih onih koji će dići glas. Nažalost to nije slučaj u ostalim gradovima i svi  često čitamo vesti kako je u ovom ili onom gradu jedna ulica ili jedan trg ili jedan park ostao bez drveća. To je posebno slučaj kada je reč o samo jednom stablu. To za većinu nije posebno važno. A jedno po jedno stablo, može nas dovesti u situaciju da u nekim delovima grada ostanemo bez drveća.

U Obrenovcu je to slučaj sa već pomenutom ulicom Miloša Obrenovića. Stabla u drvoredu u toj ulici jesu bila za zamenu.  Njihovo zdravstveno stanje je bilo takvo, da je struka predlagala zamenu stabala. Ali prilikom rekonstrukcije trotoara primat nje dat drveću i pešacima, primat je dat automobilima.  Iz smera od osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” ka obrenovačkoj crkvi, stabla su zasađena mahom sa desne strane. Sadnice mleča su bile dosta mlade i biće potrebno dosta godina da mleč poraste toliko da pravi hlad pešacima.

Poslednjih nekoliko godina nastavak ulice Kralja Aleksandra je dobio drvored, zatim deo ulice Tamnavska i deo ulice Aleksandra Ace SImovića. Rađena je dopuna u centralnim gradskim ulicama  Vojvode Mišića i Vuka Karadžića i ulicama koje ih spajaju. I to je za svaku pohvalu.

Ulica Vuka Karadžića je poznata po sjajnom drvoredu divljeg kesetena, ali je dosta stabala poslednjih godina stradalo od bolesti. U međuveremenu je izvršena nova sadanja i popuna tih mesta u drvoredu. Sa druge strane ulica Vojvode Mišića ima sjajan drvored sitnolisne lipe.

Ono što nije za pohvalu je da postoji izazov kako sačuvati ta dva drvoreda? Ako se stabla razbole i dođe do toga da se moraju iseći, iako je dug proces da drveće poraste,  mogu se na tim mestima zasaditi nova stabla. Kvaka je što teško sačuvati mesto u trotoaru koje je rezervisano za stablo.

O čemu je reč? Naime prilikom sve veće gradnje objekata  u pomenutim ulicama, često se dešavalo, ali se i danas dešava, da investitori uredno dobiju  građevinsku dozvolu, ali da organ koji im je izdao građevinsku dozvolu apstrakuje stabla u drvoredu. Na terenu se dešava da ljudi izgrade novu kuću ili zgradu i da im je po građevinskoj dozvoli kolski ulaz planiran tačno na mestu gde se nalazi stablo u drvoredu. Kada je iz nekog razloga potrebno ukloniti zdravo stablo, to se vrši na osnovu odobrenja organa opštinske uprave nadležnog za komunalne poslove po prethodno pribavljenoj saglasnosti stručne komisije koju obrazuju ti opštinski organi. Nekoliko godina sam bio član stručne komisije  za uklanjanje zdravih stabala sa javne zelene površine čije je postojanje i mandat definisan Odlukom o uređivanju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina.

Građani se obrate Komisiji, jer ne mogu automobilom kroz kolski ulaz u dvorište, i na kraju se stablo  ukloni. I tako jedno po jedno, što nas može dovesti u situaciju da ostanemo bez sjajnih drvoreda u centralnim gradskim ulicama. Nekoliko stabala u ulicama Kralja Petra, Kneza Mihaila, Vojvode Mišića, Vuka Karadžića itd je nepovratno izgubljeno. I ne samo stabala. Nestali su i otvori u trotoaru, kao da ta stabla nikada i nisu bila tu.

Interesantno je i da Odluka o komunalnom redu  u član 17. daje neke nadležnosti u određenim situacijama i komunalnoj inspekciji. Pa se može desiti da na predlog komunalnoe inspekcije opet ostanemo bez stabla.

Valja dosta stvari usaglasiti. Pre svega, pre nego što dođe do stručne komisije  za uklanjanje zdravih stabala sa javne zelene površine, potrebno je da organ koji izdaje građevinske dozvole prestane da apstrakuje stabla.  Neophodno je usaglasiti tumačenje Odluke o komunalnom redu  i Odluke o uređivanju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina i definisati precizno nadležnosti i stručne komisije i komunalne inspekcije. Kako je Odluka o uređivanju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina nedovoljno precizna, potrebno je preciznije definisati i dogovoriti nadležnosti stručne komisije.  Nije precizno definisano da li je stručna komisija nadležna za privatne parcele? Ko i u kojim slučajevima utvrđuje da li je neka površina javna? Ukoliko su korisnici površina ustanove i institucije – na koga glasi rešenje koje se donosi po mišljenju stručne komisije i ko je dužan da izvede ono što je rešenjem utvrđeno? Ukoliko JKP “Obrenovac”, nije nadležno, ko je onda dužan da postupi po rešenju i ko to kontroliše?
Ukoliko stablo nije u redovnom programu JKP “Obrenovac”, troškove seče stabla bi trebalo da snosi podnosilac zahteva.  Neophodno je otvoriti poseban račun na koji se vrši uplata određene naknade za sađenje novih stabala. Po Odluci o uređivanju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina u slučaju hitnosti komunalna inspekcija može izdati rešenje o uklanjanju stabla. Kako se utvrđuje hitnost i pod kojim uslovima? Dešavalo se da stručna komisija odbije da se stablo ukloni, a da inspekcija dozvoli uklanjanje stabla. I tako dalje i tako dalje.

U administrativnim zavrzlamama koje nikome nisu jasne u riziku smo  da za samo jednu deceniju trajno ostanemo bez drvoreda u centralnim gradskim ulicama.  Ljudi će reći da je ovo ona priča kada se od drveta ne vidi šuma. Naprotiv. Spasiti jedno stablo je mala pobeda. A male pobede su jedan od alata koji građani imaju. Ako nismo glasni, i svakodnevno ne pratimo, kritkujemo i predlažemo nećemo uspeti da sačuvamo drugi alat, koji se zove javnost. Od građana zavisi, koliko su zainteresovani i uključeni, kakv će biti grad u kome žive.  Da li će se primat dati automobilima ili drveću i pešačkim stazama?

 

 

 

 

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *