Zašto podržavam platne razrede
O čemu se radi? Država ima različite resurse, ima ljude, nadležnost, monopol, ima vodu, rudu, šumu…Koristeći svoje resurse proizvodi različite proizvode i pruža različite usluge i u te svrhe osniva različita državna preduzeća. U prvu grupu spadaju proizvodna preduzeća koja upravljajući našim resursima proizvode struju, drvne sortimente, distribuiraju vodu za piće, vodu za grejenje itd. U drugoj grupi su različita preduzeća, ustanove i institucije koja održavaju zelene površine, održavaju red u oblasti prakiranja, na grobljima, u saobraćaju, obavljaju različite poslove iz oblasti obrazovanja, kulture, zdravstvene zaštite, bezbednosti itd.
Sve zajedno je izgradila i osnovala država.
Vremenom, preduzeća iz prve grupe su se malo po malo izdvajala i još u vreme stare Jugoslavije bila su ispred ovih drugih, jer su oni ti koji “nešto proizvode”. Narvno da i ovi iz druge grupe proizvode, ali očigledno da se više vrednuje topla voda od obrazovanja.
To im je u međuvremenu osiguralo bolju poziciju u društvu, veće plate, uslove rada i slično. Plusevi su uvek prvo išli na njih, a minusi su uvek bili zajednički.
To nasleđe vučemo do danas.
Evo jednog primera.
Lokalni vodovod ili toplovod izgradi opština. Širenje ili rekonstrukciju mreže takođe finansira ista ta opština, koja pokriva i minuse, obezbeđuje sredstva za mehanizaciju i sl.
Ta preduzeća broje na stotine radnika, ali kada se mreža rekonstruiše ili širi, sve te poslove obavljaju neke druge firme koje posao dobiju na tenderu.
Šta to znači? To znači da oni svoju potencijalnu dobit ne investiraju u razvoj, nego upravo suprotno, sve ide na veliki broj zaposlenih, velike plate, službene automobile i sl.
Opština kao osnivač od toga nema ništa, još mora i da subvencioniše.
To znači da na primer jedan pravnik u lokalnom javnom preduzeću ima veću platu od jednog pravnika koji radi u opštini, koja je osnivač tog preduzeća. To znači i da jedan radnik iz lokalnog javnog preduzeća sa III stepenom stručne spreme ima često veću platu od nekoga ko sa VII steponom stručne spreme radi u opštini.
Meni ovo ne zvuči logično!?
Izgovor je da te firme nešto proizvode, naplaćuju neku usluge?!
A to što koriste naše zajedničke resurse, što su monopolisti, što obavljaju poslove koji nisu ni teži ni složeniji od ostalih, nema veze. To su stečena prava. I tačka.
Ovaj primer je ustvari slika i prilika našeg koncepta države. Lokalno javno preduzeća tako može biti i EPS, Srbijagas, Železnice Srbije, Aerodrom, Narodna lutrija, a opština iz primera može biti neka škola, bolnica, policijska stanica, ministarstvo, Vlada itd.
To što jedan majstor zapsolen u nekom od velikih javnih preduzeća ima tri puta veću platu od babice ili policajca, nema veze. Nema veze ni to što isti taj majstor ima veću platu od nastavnika, što mu je plata približno jednaka plati univerzitetskog profesora ili doktora. Čovek radi u javnom preduzeću koje proizvodi i bole ga uši. To što u proseku nije ni kadriji, ni pametniji, ni vredniji, ništa ne znači. Jednostavno, čovek je imao sreće.
Sutra kada ode u penziju, primaće oko 50 000 dinara, a na stotine hiljada radnika iz ovih drugih preduzeća neće imati ni polovinu tog iznosa.
Ne mogu da se složim sa konceptom da neko koristeći naše zajedničke resurse, koje je izgradila ili poseduje država, koristeći poziciju monopoliste, prvo namiri sebe sa bezobrazno velikim platama u odnosu na sve ostale koji jednako rade za tu istu državu i koji rade i važnije poslove. Ne mogu da se složim da je ovoj zemlji važnija struja od obrazovanja, topla voda od bezbednosti ili zdravstva. Ne mogu da se složim sa konceptom da neko ko je gubitaš, ili neko ko ima dobit, pokušava da nam podmetne tezu kako je to što on radi ustvari toliko važno, značajno i teško pa mora i da se posebno vrednuje, bilo iz gubitka bilo iz dobiti.
Zato podržavam da svako ko radi za državu, sa određenom stručnom spremom mora imati jednaku osnovnu platu. Mogu da se složim da generalizovanje nije dobro, i da postoje neke odgovornije pozicije koje mogu dodatno da se vrednuju u odnosu na odgovornost i učinak.
Nažalost, nisam optimista i nisam siguran da je danas u Srbiji moguće izjednačiti plate jer to podrazumeva ukidanje stečenih prava, što kod nas ide najteže.
I znam da ovaj koncept “Izvini, radiš za državu, ako ti se ne sviđa batali” neće uspeti.
Opet nas čeka nepravda i generalizovanje radnika.
Ovaj tekst se ne odnosi na učinak, vrednovanje po učinku je posebna tema.
Na sličnu temu pisao sam i tekst Da li je država najbolji poslodavac?
kao i tekst Mladi (ne)radnici u javnom sektoru.
Follow