Poplava nerazumevanja

10584802_1535219793365801_1914550458_nNisam mali, znam da živimo u okruženju gde razumevanja nikada nije ni bilo. Ali poplava neke stvari izbaci više, pa se više vide.  Koliko god ovakve stvari bile razvojna šansa i prilika za novi razvoj, toliko ružnih stvari dođe sa vodom, koje voda izgleda nikada ne može oprati.

Danas u Obrenovcu niko nikoga ne razume. Svakome je svoja muka najveća i uvek je kao po pravilu,  nekom neko drugi kriv. Nema doma koji nije direktno ili indirektno pogođen poplavom, ali ima odsustva solidarnosti.

Kada volonteri dođu sa strane da nam pomogu u čišćenju grada, komentar je kako naše mlade nije sramota, dolaze nam ljudi sa strane da čiste. Nažalost, često se mogu čuti i komentari kako su slabo čistili i da je bolje da nisu ni dolazili. Ili šta ti komentarišeš za druge, nisi ni komšiji pomogao, a kamoli otišao do svoje osnovne škole da jednu lopatu izneseš.

Kada ljudi stoje u redu za humanitarnu pomoć, glavni komentari se odnose na to ko sve stoji u redu. Ovaj nije poplavljen, onaj ima penziju, onaj radi na TENT-u. A to što neko nije direktno ugrožen poplavom, ne znači da nije indirektno, možda tako što je ostao bez posla.

Posebna borba je oko toga ko je veći heroj i patriota. Ko je kada pomogao, gde su bili oni kada sam ja, ko je prvi rekao da čamci idu tuda i slično. Ili izjave u fazonu on će meni sada da šefuje, a gde bio bar na jedan dan…

Priče koje se odnose na odgovornost i na to ko je kriv su posebna zavrzlama. Od nadležnih institucija dolazimo i do lokalnih građanskih inicijativa gde vlada opšta borba čija je inicijativa izvornija.

Jedna grupa građana blokira mostove, optužuje one koji su protiv da su izdajnici, da treba  da ih bude sramota. Druga grupa građana se žali da to nije u redu i da mostovi nisu prava adresa, da se tim blokadama najviše ugrožavaju isto poplavljene komšije. Dok je treća skroz protiv protesta i ljudi su spremni i da se fizički sukobe sa prvom grupom…

Neko je zadovoljan novcem koji će dobiti, neko je zadovoljan ali mu krivo što će komšija dobiti isto, nekome je sve to nevažno u odnosu na auto koji je izgubio i koji je vredniji od muke i prvog i drugog komšije.

Pa onda oni komentari koji počinju sa: Mi se ovde…a oni se slikaju na Adi. U tom paketu ide i priča kako je ljude u gradu Beogradu briga za Obrenovac, eto šetaju gradom i sve je normalno. Kako Grad Beograd gradi ovo ili ono, a mi ovde nemamo ni za paštetu.

Izgleda tako jednostavno živeti svoj život, raditi neke stvari samo zbog sebe i biti u fazonu da te bole uši zašto drugi rade to što rade. Svako ima pravo da radi šta hoće i šta želi, nije lepo unapred osuđivati.
Nije jedina perspektiva, perspektiva iz naših cipela. Ako gledamo samo iz naših cipela uvek ćemo od drugih očekivati da očekuju jednako kao i mi ili jednako kao i za sebe.
Jednostavno se možemo potruditi da razumemo.

Sećam se da je moj deda govorio: Voda sve može oprati, sem crnog obraza.

 

 

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *