Izdajnici i strani plaćenici vs domaćini

Moj školski drugar Marko me je ponovo podsetio na pojavu “čekaj sada ja da ti kažem”.
Tu su umesto njega često i Adam, Mitrović…
Podelim neki link, neku fotografiju, a onda me dočeka ekipa. Svi komentari su u istom kontekstu: lopovi, izdajnici, strani plaćenici….

Nije važna tema, uvek se komentari svode na priču o domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima. Nema šta tu da se diskutuje i komentariše. Jednostavno je. Postoje neke  nevladine organizacije, političke partije, tajne grupe…sve je to ista ekipa, svi ti ljudi su zli, svi su lopovi, bahati su, briga ih je za mesto u kome žive, bole ih uši za ljude…I tako u krug.
Uvek se svede na isto.

Ako pokušaš da objasniš, to izgubi svaki smisao, jer ekipa ne odustaje. Ti si izdajnik. Svi su, pa si i ti. Tačka.

Ako ne odgovaraš, to je to. Priznaješ da si sve to što su i napisali. Tačka.

Pokušavam da razumem.
Lakše mi ide sa svim herojima komentatorima, koje je Marina lepo definisala:

Ali izazov mi je sa ljudima koje poznajem. Sa ljudima koji su mi tu, iz okruženja.
Da postoji jednoumlje to mi nije strano. Naslušao sam se jednoumlja odavno.
Strano mi je da neko ko me poznaje ili ima priliku da me upozna, pita nešto, to ne želi i ne čini nego odmah u kalup. Ti si jedan od onih i tačka.

Nekada mi  je truba da to uopšte više i čitam. Imam utisak da neko stvarno želi diskusiju, komentarisao bi i kritike koje svakodnevno upućujem i delim i za prethodne vlasti i za ovu, i za sadašnju opoziciju, kritike na komunalne probleme itd.
Ne, kritike i predlozi se ne vide. To nije interesantno, to niko ne komentariše.
Jedostavno ljudi imaju dužnost da reaguju kao zaštitnici i borci protiv onih koji drugačije misle i deluju.
Evo i nekoliko primera:

• Šta žele mladi u Srbiji? Žele i fakultet na svom jeziku.
• Da li neko ima fotke sa ove akcije od pre 13 godina?
• I gomila komentara koje je ostavljao moj drugar Aleksandar Mitrović koje sada ne mogu da pronađem jer nije više na Facebook-u

Šta ustvari hoću da kažem?
Da neko ko ne misli da je “Kosovo Srbija”, to mi je nekako simbol za sve drugo, nije nužno baraba. Ja na primer stvarno verujem da građani mogu dosta toga da urade, samo ako preuzmu odgovornost. Priznajem, još uvek se ložim na građanski aktivizam. Tako i razmišljam i delujem.
A onda me sačekaju i jednostavno ne znam šta bih tim ljudima rekao. Evo ni sada nemam poruku.

Imam jedan primer. Ovaj mejl sam poslao 22. oktobra 2012. godine.

Neki dan mi je direktor lokalnog Javnog preduzeća rekao da je ulica na moj predlog sređana. Malopre sam prošao tuda i danas Peta ulica izgleda ovako.

Možda će neko pomisliti da se pravdam 🙂 Bole me uši.

Siniša Šikman lepo kaže: Ljudi, zaista, ko želi da se pozabavi ovim HVALA PUNO. A ko ne želi i iz bilo kojih razloga je uvređen, HVALA PUNO i njemu na svemu što je uradio kad je bilo teško, ali ne bih da mu smetam i zaista može, kao što su neki već učinili, da napusti ovu konverzaciju. Verujem da su razlozi njihove ljutnje i negativnog stava prouzrokovani subjektivno objektivnim okolnostima i ja tu ne mogu zaista ništa da učinim. Takav čin neće nimalo umanjiti moje mišljenje o njemu, neću se uvrediti (niti bilo ko treba da se uvredi) i ta osoba će i dalje za mene biti heroj OTPOR -a.