Obrazovna struktura Obrenovca: Izazov koji tek čeka odgovor
Kada se upustimo u analizu podataka o obrazovanju u Obrenovcu, postaje jasno koliko ti brojevi otkrivaju o našoj zajednici. Često se priča o ekonomskim problemima, nezaposlenosti, odlasku mladih… ali retko ko otvori temu obrazovanja. Ipak, brojke su neumoljive i govore o stanju koje ne možemo ignorisati.
Pogled unazad: Podaci iz 2012. i 2022. godine
Prema poslednjem popisu stanovništva, situacija izgleda ovako:
- 2022. godina:
- Bez škole: 551 osoba (0.9%)
- Nepotpuno osnovno obrazovanje: 2.274 osoba (3.9%)
- Završena samo osnovna škola: 11.005 osoba (18.8%)
- Ukupno: 13.830 osoba, ili oko 23.6% populacije starije od 15 godina
- 2012. godina:
- Bez škole: 1.621 osoba
- Nepotpuno osnovno obrazovanje: 5.813 osoba
- Završena samo osnovna škola: 13.637 osoba
- Ukupno: 21.071 osoba (29% populacije starije od 15 godina)
Jasno je da je procenat stanovnika bez škole ili sa samo osnovnim obrazovanjem opao za nekih 5% u poslednjih deset godina. Na papiru, to deluje kao napredak, ali da li je situacija stvarno bolja?
Šta nam govore ove brojke?
Ova statistika nije samo suva činjenica – iza nje stoji cela priča o socijalnoj i ekonomskoj stvarnosti našeg grada. Evo nekoliko ključnih zaključaka koje možemo izvući iz ovih brojeva:
Socijalna ranjivost: Skoro četvrtina našeg stanovništva ima samo osnovno obrazovanje ili niže. To su ljudi koji se bore sa manjkom prilika i kojima su vrata ka boljim poslovima gotovo zatvorena. Njihova svakodnevica često podrazumeva borbu sa nezaposlenošću ili poslove koji ne nude mogućnosti za napredak.
Potreba za obrazovanjem odraslih: Veliki deo ove grupe su stariji ljudi, često oni koji su se oslanjali na rad u industriji koja više ne postoji ili je značajno smanjila kapacitete. Ako želimo da ovim ljudima pružimo novu šansu, potrebni su programi stručnih obuka i neformalnog obrazovanja koji će ih osposobiti za tržište rada danas, a ne pre 30 godina.
Niska ekonomska konkurentnost: Obrenovac je industrijski grad, to svi znamo. Ali industrija se menja, a radna snaga mora da je prati. Dolazak fabrika poput MeiTe i drugih industrijskih giganata svakako pomaže, ali ako se oslanjamo na poslove koji ne traže kvalifikacije, dugoročno gledano, naši mladi ljudi će tražiti prilike van grada. A to je ono što svi želimo da izbegnemo.
Potreba za jačim socijalnim uslugama: Ljudi sa nižim obrazovanjem često nemaju pristup resursima koji bi im mogli pomoći. Bilo da su to socijalne usluge, zdravstvena zaštita ili čak pravna pomoć, oni su često isključeni. Potrebno je razviti prilagođene programe podrške koji će biti dostupni svima, ne samo onima koji imaju više obrazovanje.
Generacijski jaz: Ono što dodatno zabrinjava je činjenica da između starijih i mlađih generacija postoji ogroman jaz kada je reč o obrazovanju. Stariji građani imaju mnogo niže nivoe obrazovanja, dok mladi sve češće završavaju srednje škole i fakultete. Moramo stvoriti prilike da jedni od drugih uče, da mladi pomognu starijima da se prilagode novim tehnologijama i promenama, dok stariji prenose svoje iskustvo.
Šta možemo uraditi?
Gledajući u budućnost, jasno je da Obrenovac mora da preduzme korake kako bi unapredio obrazovanje i prilagodio se promenama. Evo nekoliko koraka koje vidim kao ključne:
Programi obrazovanja odraslih: Potrebni su nam programi koji će omogućiti ljudima da završe obrazovanje koje su započeli, ali i da steknu nove veštine koje su potrebne na tržištu rada danas. Kursevi digitalne pismenosti, zanati, stručne obuke – to su stvari koje mogu promeniti živote mnogih.
Saradnja sa lokalnim preduzećima: Preduzeća u Obrenovcu moraju biti deo ovog rešenja. Dualno obrazovanje, koje kombinuje teoriju i praksu, može biti ključ za osposobljavanje mladih za tržište rada. Neka uče radeći, neka vide šta ih čeka i kakve su im mogućnosti.
Podizanje svesti: Naš grad mora shvatiti da je obrazovanje investicija, a ne trošak. Potrebne su kampanje koje će podstaći ljude da se obrazuju, ali i da razumeju koliko to može unaprediti njihov život i život cele zajednice.
Međugeneracijska saradnja: Moramo graditi mostove između mladih i starih. Kroz programe mentorstva i zajedničke projekte, stvorićemo povezanost koja je neophodna za razvoj zdravog društva.