Kako informišemo mlade?

Informacija je preduslov za učestvovanje!
Poznato je da nema efektivnog učešća mladih kada oni nisu informisani o mogućnostima koje su im dostupne, na lokalnom, nacionalnom ili evropskom nivou. Mlada osoba ne može koristiti određenu uslugu ili učestvovati u nekoj aktivnosti, ako ne zna da ona postoji. Ukratko, mlada osoba ne može da koristi svoja prava i odgovornosti kao građanin ili korisnik, kao roditelj ili vozač, kao zaposlena ili nezaposlena osoba ako nije adekvatno informisana. (iz priručnika Youth Information Starters Kit ).

U periodu od 2008. godine do danas, delom zahvaljujući i postojanju Ministarstva omladine i sporta, u Srbiji je osnovano preko 130 Kancelarija za mlade i veliki broj omladinskih organizacija i neformalnih grupa. ( u daljem tekstu organizacije ).
Skoro sve organizacije se između ostalih aktivnosti bave i informisanjem mladih. Bilo na nivou programa koje nazivaju Info centar, bilo na nivou aktivnosti.

Kako informišemo mlade?
Opšti utisak je da većina organizacija misli da je dovoljno imati fejsbuk stranu ili tviter nalog. Objavi se nekoliko linkova dnevno, možda neko to uradi i uveče jer su negde pročitali da su mladi najčešće onlajn od 20 do 22 h i to je sve.
Pitanje koje se samo nameće je koliko mladih ljudi uopšte vidi tako podeljenu informaciju?
Ili je cilj informisati samo one koji hoće da budu informisani. “Dežurne mlade”.

Mladi i Internet
Svakodnevno se upoznajem sa mladima koji kažu da imaju fejsbuk nalog, ali nemaju mejl. Sa mladim ljudima koji društvene mreže koriste samo za zabavu. Sa mladim ljudima koji uopšte nisu onlajn. Sa mladima “iza brda”, sa sela, sa mladima iz uže populacije, sa mladima van sistema. Srećem mlade na različitim mestima, od škole, autobuskih stajališta, kafića, klubova, ćoškova u kraju….. Kako sve njih dosegnuti informacijama? Ne informacijama zarad informacija, već kako ih istim motivisati da na vreme preuzmu odgovornost, da rade na sopstvenom razvoju, kako bi sutra bili kadriji i konkurentniji na tržištu rada.

Kako se mladi informišu
Rezultati Istrаživаnja potrebа mlаdih zа informаcijаmа, koje je sprovedeno u Obrenovcu 2011. godine,  donose zanimljive podatke. Slično istraživanje sprovedeno je i u Novom Sadu i zaključi istraživanja su jednaki kao i u Obrenovcu.
Na pitanje iz kojih izvora dobijaš informacije iz oblasti koje te interesuju:

Iz prethodne tabele se vidi da pored interneta, još uvek veliku ulogu igraju i radio, TV, novine, roditelji i prijatelji. Zanimljivo je da se organizacije za mlade, pa čak i škole samo kod 1 % mladih pojavljuju kao izvor informacija.
Rezultati istraživanja dalje kažu da 66% mladih ispitanika procenjuje da nema dovoljno informacija iz oblasti koje su bitne za mlade, a čak 78% smatra da informacije namenje mladima nisu dovoljno dostupne.

Svi znamo da postoji očigledna potreba mladih za većom dostupnošću informacija iz oblasti koje su relevantne za njih. Bilo da su to informacije o pogodnostima za studente, o kulturnim dešavanjima, mogućnostima za putovanja, o administrativnim procedurama, profesionalnoj orjentaciji, studijama i seminarima u inostranstvu, traženju zaposlenja, pravima mladih, neformalnom obrazovanju, aktivizmu….

Ono što smo zaboravili jesu načini na koje sve te informacije možemo dostaviti mladima. Obaveza organizacija, pre svega onih koje su javne, jeste ne samo da kreiraju i realizuju usluge za mlade, nego da iste učine dostupnom što većem broju mladih ljudi bez izuzetka.

Pored fejsbuk i tviter naloga, moguće je koristiti i različite onlajn alate od elektronskog biltena, usluga slanja SMS poruka, do različitih radio emisije poput emisije “Centriranje“, TV emisija poput emisije “Hoću da znaš“, novina za mlade poput “Obaveštajca“, slanje info poruka preko bluetootha, QR kodova…..
Uvek je važno biti prisutan i na “terenu publike”, tamo gde su mladi, preko plakata, flajera, oglasnih tabli po srednjim školama, kafićima i klubovima, autobuskim stajalištima, Mesnim zajednicama…

Uzimajući u obzir da mladi ljudi imaju pravo na potpune, sveobuhvatne i proverene informacije, bez ograničenja, i na savetovanje za sve probleme koji ih se tiču u svim poljima, bez izuzetka, da bi imali potpunu slobodu izbora, bez diskriminacije, ideološkog ili drugog uticaja Savet Evrope je još 1990. godine usvojio Preporuku (90) 7 , a Evropska agencija za informisanje i savetovanje je 2004. godine usvojila  Evropsku povelju o informisanju mladih. To su nam standardi. Na nama je da ih poštujemo, trudeći se da dosegnemo sve one koji nikada neće sami imati dovoljno snage i energije da iskoriste priliku.