Ko je na redu?

Počeo sam da verujem da u mom okruženju nema mesta gde neko neće proći preko reda.  U Maksiju u redu za delikates i sireve,  na pumpi gde preko ramena preleću ruke i keš uz izgovor da ljudi žure i samo bi da plate za broj 2. U Domu zdravlja, bolnicama i čekaonicama u policijskim stanicama. U pekarama je to redovno pojava. Ima jedna pekara koju volim i gde je nekako tako postavljeno da postoji red, ali ne vredi. Prodavačica će preko reda dati đacima pod izgovorom da su izašli sa odmora. A to što sam i ja na pauzi i što decu uči da je pogrešno da idu preko reda, nema veze.

Danas sam čekajući da podignem pošiljku u Pošti, normalno stao u red, ispred šaltera za preuzimanje pošte. Ispred mene je bila gospođa koja je već završavala i ja sam bio sledeći na redu. U tom se pojavio gospodin koji je prošao preko reda, a zatim i jedna gospođa isto. Kako sam jako alergičan na nepoštovanje reda, odreagovao sam da sam ja na redu i zamolio pomenute da sačekaju svoj red.

Gospodin koji diže poštu za lokalnu službu je rekao da je to u redu. A gospođa da ona diže poštu za pravno lice i da ima prednost. Kako sam isto dizao poštu za pravno lice, rekao sam da je isti slučaj i sa mnom i da neće pre mene proći. Zaglavili smo zajedno na šalteru, da bi gospodin koji radi na šalteru uslužio prvo nju, pod izgovorom da je ona već bila i mora sa njom da završi. Rekao sam mu da to nije u redu, da sam ja samo video da se prolazi preko reda, da nama ostalima niko nije objasnio zbog čega, da sam primoran da se sam raspravljam sa strankama i trpim uvrede i zatražio da razgovaram sa pretpostavljenim.

Posle nekoliko trenutaka pojavila se gospođa, kao pretpostavljeni ispred Pošte i započela razgovor sa mnom na šalteru pored tog šaltera. Saslušala me je i objasnila da je takva procedura, da je takav program i slično. Pokušao sam da joj objasnim da sam ja apsolutno iz dobre namere započeo razgovor sa njom, sa ciljem da se usluga prema građanima i privredi unapredi. Da nije u redu da onaj koji pruža uslugu prepusti strankama da se između sebe raspravljaju ko je na redu. Da bi to moglo tehnički da se unapredi sa dva reda. Jedan red za one koji dolazi prvi put, i drugi za te koji se vraćaju posle potpisa i slično. Da mene kao stranku ne zanima kakva je procedura i softver, da je to ne moram da znam. Da je važno napraviti sistem u kome su stranke uvažene i poštovane.

Prvo sam pretrpeo najprizemnije uvrede na moj račun od gospođe koja je pre mene završila iako je stigla posle mene, a zatim aposlutno neuvažavanje od strane zaposlenih u Pošti. Ceo razgovor je vođen preko šaltera, uz zaključke koji su opšta mesta. Zaključio sam da se apsolutno ne slažem sa tom gospođom, da ona ima svoje stanovište, a ja svoje i da nema potrebe sa njom više da razgovaram.

Mala ilustracija da ćeš ukoliko kažeš da je neko preko reda pretrpeti gomilu uvreda. A ako eventualno odeš korak dalje, što je kod nas retka pojava, pa se žališ, računaš da unapred od toga nema ništa.  Zajedno smo stvorili ambijent u kome niko ne veruje u sistem i pokušava da ga izigra. Oni retki ispadaju magarci. I većina ljudi koja bude čitala ovo, pomisliće za mene da sam magarac. I nažalost u ovom našem kontekstu, će biti u pravu.

U nekom drugom kontekstu, bi drugačije sabirali. Predali smo se, a nismo ni počeli.

Cenim onu Kočinu izjavu:

Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji.

Organizovani su odavno smislili brojeve, ograde i slične alate kako kao ozbiljne organizacije, preduzeća i institucije ne bi strankama i korisnicima ostavljali prostor da sami uređuju ko je na redu. Došao si kod nekoga u kuću, red je da on utvrđuje red.

Nisam to nikada radio, ali sam se sabrao i pisaću  ljubavno pismo direktorki “Pošte Srbije”.

Zato se i obraćam vama, očekujući da kao viša instanca unapredite pružanje usluge strankama na šalteru za podizanje pošiljki. Ukoliko se ništa ne promeni bojim se da ću ponovo doći u situaciju da neko pokuša da prođe preko reda. Za makakvu neprijatnost, uvredu ili nesreću koja se ubuduće desi smatraću odgovornim lično vas, dok ste na čelu „Pošta Srbije”, i Javno preduzeće „Pošta Srbije”.

Ako mi odgovori, javljam 🙂