Aktivno učešće mladih u Srbiji

Kada je reč o učešću mladih, uvek će biti onih koji će insistirati na tome da je u pitanju aktivno učešće mladih, a ne samo učešće. I to je sasvim u redu. Danas, u godini kada ističe Akcioni plan za implementaciju Nacionalne strategije za mlade, korisno je napraviti mini analizu da li mladi u Srbiji stvarno mogu više učestvovati i ako mogu da li stvarno više i učestvuju u odnosu na period kada je nacionalna strategija i pisana.

U rezultatima istraživanja koja govore o ovoj temi (“Ispitivanje položaja i potreba mladih u lokalnim zajednicama” iz 2002. godine koje su sprovele Građanske inicijative,  “Istraživanje potreba, interesovanja i stavova mladih u Obrenovcu” koje je sprovela opština Obrenovac 2009. godine i „Istraživanje učešća dece i mladih u donošenju odluka u lokalnim samoupravama u Srbiji“ koje je sprovela Mreža organizacija civilnog društva za decu Srbije 2011. godine) najčešće se ističe da su mladi zainteresovani i sposobni da učestvuju, ali da nisu dovoljno motivisani i da je nivo učešća na niskom nivou najčešće zbog nepostojanja kulture aktivnog učestvovanja mladih. To je tako bilo i početkom 2000. godine, ali je tako i desetak godina kasnije.

Sa druge strane oni koji treba da obezbede mehanizme za aktivno učestvovanje su i početkom 2000. godine, a i desetak godina kasnije smatrali da mladi imaju mogućnost uticaja na odlučivanje i da postoje mehanizmi za angažovanje mladih.
Istina je da posle 2000. godine nisu bili u pravu. Ali istina je i da se dosta stvari u međuvremenu promenilo i da danas postoje konkretni mehanizmi za aktivno učešće mladih. Postoji pomenuta Nacionalna strategija za mlade i Akcioni plan za njeno sprovođenje, postoji Zakon o mladima, većina opština ima formirane Kancelarije za mlade i lokalne Savete za mlade.
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju definišu mehanizme učeničkog organizovanja i učešća, dok Zakon o visokom obrazovanju definiše konkretne mehanizme organizovanja i učešća studenata.

U revidiranoj Evropskoj povelji o učešću mladih na lokalnom i regionalnom nivou (Have your say!” Manual on the Revised European Charter on the Participation of Young People in Local and Regional Life) navodi se da je učešće mladih u životu jedne zajednice više od glasanja ili kandidovanja na izborima. Učešće odnosno participacija (lat. participare – biti učesnik, dijeliti nešto) se zasniva na imanju prava, sredstava, prostora, prilike i podrške za učešće u aktivnostima i akcijama i uticanje na donošenje odluka kako bi se doprinielo izgradnji boljeg društva.

Postoje različiti tipovi učešća, od učešća u ekonomskim aktivnostima, učešća u političkom životu ili kulturnom životu društva. Najčešći oblici učešća mladih danas u Srbiji su: volonterski rad, učešće u različitim oblicima neformalnog obrazovanja, vršnjačka edukacija, aktivizam kroz neformalne grupe ili organizacije civilnog društva, učešče u radu Saveta za mlade, članstvo u političkim strankama, sindikatima, interesnim grupama ili organizacijama, učestvovanje u izborima, konsultacije, učešće u radu studentskih i učeničkih organizacija i parlamenata,  podmladaka političkih partija, kancelarija za mlade, sportskih i kulturnih udruženja mladih.

Učešće u donošenju odluka
I pored pobrojanih konkretnih mehanizama koji su u međuvremenu nastali kako bi osigurali aktivno učešće mladih, stiče se utisak da velika većina mladih nije dovoljno i aktivno uključena u proces donošenja odluka, da se mladima manipuliše, da se koriste kao dekoracija i da se stvara iluzija o učešću mladih. Rezultati istraživanja učešća dece i mladih u donošenju odluka u lokalnim samoupravama u Srbiji govore da 78,8 % mladih nije nikada prisustvovalo sastanku sa predstavnicima opštine, 85,6% nije bilo nikad uključeno u ravnopravno donošenje odluka sa predstavnicima vlasti,  67,8% nije prisustvovalo konsultacijama sa donosiocima odluka i 53,1% nije nikad prisustvovalo sastanku sa predstavnicima škole. Prema oceni mladih najzainteresovaniji da saznaju njihovo mišljenje su  roditelji i drugovi, predstavnici škole, kancelarije za mlade i OCD, komšije, a najmanje zainteresovani predstavnici opštine. Zanimljivo je da mladi ne vide kancelarije za mlade kao delove opština.

Učešće u aktivnostima i akcijama za mlade
Koliko god svi govorili da konsultuju mlade, pa čak i organizacije i institucije koje direktno rade sa mladima, istraživanja govore da često svi zanemaruju važnost konsultacija. Umesto toga obično možemo čuti izjave kako svi “razumeju mlade” i “znaju šta je mladima potrebno”, a onda prilikom realizacije neke aktivnosti nigde nema mladih.  To ne znači da je ideja organizatora aktivnosti ili programa za mlade bila loša, to znači da jednostavno to nije ono što određena grupa mladih želi da radi i da te mlade ljude niko ništa nije ni pitao.

Kako povećati učešće mladih
Aktivno učešće mladih u donošenju odluka ili u aktivnostima i programima za mlade su ključ za uspešnost. Mlade možemo uključiti kroz jednostavan razgovor, postavljajući jednostavna pitanja, možemo koristiti stikere i flip chart table, fokus grupe, kutije za ideje, ankete i sl. Možemo koristi komenadžment sistem koji se ogleda u jedinstvenom partnerstvu između predstavnika mladih i predstavnika vlasti, na primer ovaj sistem daje priliku mladim ljudima da iskažu svoje mišljenje kroz formulisanje i sprovođenje omladinske politike Saveta Evrope.

Sam proces konsultovanja ne bi trebalo da bude formalan i dug, trebalo bi da se odvija u vreme koje mladima najviše odgovara, treba računati da mladi ljudi žele da vide da se stvari menjaju i to da se menjanju brzo čak i ako su to samo mali koraci, treba izbegavati otvorena pitanja koja nisu od koristi kao na primer “Šta hoćeš da uradiš”i slično.
Važno je vrednovati stavove mladih ljudi, pitati ih za savet, izbegavati uopštavanja, podsticati ih na angažovanje i na kraju uključiti mlade ljude u sve faze planiranja, upravljanja i evaluacije aktivnosti ili programa.
Potrebno je biti iskren i nakon dobijanja povratne informacije od mladih ljudi jasno izneti šta je realno uraditi, a šta nije. U tom procesu potrebno je zapitati se i da li nešto stvarno ne može da se uradi ili ne može jer će nas to možda pomeriti iz naše zone komfora.

Dobra praksa
Iskustva sa lokalnim parlamentima mladih u Nemačkoj su veoma pozitivna. Kako se na lokalnom nivou donosi veliki broj odluka koje se direktno tiču mladih ljudi, mladi će kada im se pruži prilika da aktivno učestvuju, tu priliku i iskoristiti.

Danas možda nemamo realnu sliku, ali kada se bude uradilo ozbiljno vrednovanje sprovođenja AP za realizaciju Nacionalne strategije za mlade to će nam pokazati koliko mladi danas zaista više učestvuju. Koliko je osnovano omladinskih centara u jedinicama lokalne samouprave, koliko su ojačani kapaciteti i mogućnosti mladih za aktivno učešće u lokalnoj zajednici, koliko su osnaženi mladi iz osetljivih grupa za aktivno učešće u društvu, da li je značajno povećan broj mladih žena na najvišim mestima odlučivanja u državnim institucijama itd.

Ali kako god da stoje izveštaji, da bi istinski unapredili učešće mladih neophodno je kreirati održive mehanizme koji će osigurati da se glas svih mladih podjednako i pravedno čuje, bilo da su to mladi studenti, učenici, podmladci političkih partija, predstavnici organizacija za mlade i omladinskih organizacija, neformlanih grupa, pojedinci …