Gde je omladinska politika grada Beograda?

Kancelarija za mlade grada Beograda (KZM Beograd) od svog osnivanja, a tome ima više od 10 godina, nije uspela da se etablira kao relevantan entitet i partner kada je reč o brizi o mladima u gradu Beogradu. Nažalost, danas Kancelarija za mlade grada Beograda podseća na “super market” udruženje građana koje je osnovao i finansira grad Beograd. Bavi se različitim aktivnostima i to samo aktivnostima, razvoja i planiranja tu nema ni u naznakama.  Svi smo krivi za ovakvo stanje, i oni koji su vodili kancelariju bez pokrića, ali i svi mi sa druge strane koji je trebalo više kritički da rаzmišljаmo i delujemo po pitаnjimа brige zа mlаde u Beogradu, oni koji će аko drugа strаnа ne rаzume štа joj se govori pronаći nаčin dа te stvаri kаžu, da dođu do dijaloga i dobrog plana. 

Kada se pre 2007. godine zagovaralo preko lokalnih Koalicija mladih, a i centralno preko Koalicije mladih Srbije, da se ponovo formira ministarstvo čiji bi se jedan sektor bavio brigom o mladima, osnivanjem tada Ministarstva omladine i sporta, pa kasnije usvajanjem Nacionalne strategije za mlade i Zakona o mladima, došlo je do tog formata Kancelarije za mlade, sa idejom da se na nivou gradova i opština neki entiteti bave struktuirano brigom o mladima i tako decentralizuju i spuste na lokal  usluge i programe za mlade. Kancelarije za mlade je trebalo da postanu svojevrsni resurs centri koji sa lokalnim udruženjima za mlade, omladinskim udruženjima, neformalnim grupama i institucijama sa jedne strane kreiraju lokalnu politiku za mlade utvrđenu lokalnom strategijom za mlade, dok sa druge strane stvaraju priliku, prostor, podršku i podsticiaj za realizaciju razičitih usluga za mlade kroz programe kako bi osigurali lični razvoj mladih, i mladi postali  kadriji i konurentniji za realan život koji ih čeka posle školovanja.

Koncept je dosta jednostavan. Ljude najčešće zbunjuju različiti nazivi  koji su se unazad 16 godina javljali od kancelarije za mlade, kluba za mlade, omladinskog centra, i šta je tačno šta i koje su razlike, o tome sam već pisao u tekstu Klubovi za stare vs Klubovi za mlade.
Pojednostavljeno na lokalu mora da postoji u Upravi grada ili opštine najmanje referat u okviru Odseka sa jednom osobom koja obavlja administrativno finansijke poslove, i minimum jednom osobom koja u “prostoru za mlade” bilo da je to klub, resurs centar, HUB, omladinski centar i sl., direktno radi sa mladima i svim ostalim reveantnim akterima brige o mladima na lokalu. Sve što postoji u zajednici od usluga za mlade čiji su provajderi udruženja ili institucije se podržava, čini dostupnijim mladima. To mogu biti različiti servisi Centra za socijalni rad na primer Socio-terapijski klubovi za mlade ili Nacionalne službe za zapošljavanje, klubovi za traženje posla ili profesionalna orjentacija. One usluge koje ne postoje u zajednici, od na primer ulsuga informisanja i savetovanja, programa podrške omladinskim inicijativama, programa volonterskog servisa, programa neformalnog obrazovanja, obezbeđivanje prostora i sl., se pokreću i realizuju tokom cele godine u “prostoru za mlade”.

Istina, ovaj primer više ide za male zajednice i nije toliko primenljiv za veliki i glavni grad kakav je Beograd. Ali to svakako ne može i ne treba da bude opravdanje. Ništa bolje stanje nije ni po Srbiji, nažalost nije bilo kontinuiteta ni čuvanje institucionalne memorije. Sramota je što glavni grad nije primer dobre prakse i što ne prednjači. Novi Sad sa druge strane ima lepu praksu, kroz Kancelariju za mlade i Omladinski centar “OPENS” koji vodi istoimeni savez udruženja. Svakako i grad  Novi Sad ima prostora za unapređenje, ali u odnosu na grad Beograd, Novi Sad je iskoračio. I na kraju se kotira kao relevantan partner na nacionalnom nivou.

Kancelarija za mlade grada Beograda je za ovih  10-tak godina postojanja imala nekih iskoraka sa prostorom od Info room-a u ulici 1300 kaplara, do prostora u Beograđanci, ali nažalost danas ona nema prostor koji može da ustupi mladima ili omladinskim organizacijama i organizacijama za mlade. Za sve to vreme nisu se razvijali servisi i programi za mlade,  sem Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata koje realizuju  nosioci programa i projekata – udruženja mladih, udruženja za mlade i njihovi savezi u oblastima omladinskog sektora, čiji su rezultati za posebnu diskusiju i analizu. KZM Beograd nije postala krovna ili kišobran kancelarija za kancelarije za mlade gradskih opština. To bi imalo više smisla, da kao kišobran organizacija obezbeđuje uslove, prostore i sredstva, ovako ispada je gradska KZM sa svojim aktivnostima od organizovanja kurseva jezika do organizovanja izleta, konkurencija kancelarijama za mlade iz centralnih gradskih opština. Ona se nije etablirala kao koordinator brige o mladima na nivou grada Beograda, kao partner ili neki faktor. Jednostavno njeno postojanje u ovakvom formatu nema nikakvog smisla.

Sa druge strane u tom istom gradu Beogradu postoji dosta različitih programa i mera, ali ne postoji struktirana društvena briga o mladima:

• Sekretarijat za socijalnu zaštitu vrši usluge socijalne zaštite koje se odnose na omladinu: Dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju, svratište, usluge podrške za samostalan život, privremeno stanovanje, savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge i usluge smeštaja.
• Sekretarijata za sport i omladinu vrši poslove koji se odnose na: podsticanje i praćenje programa omladinskih organizacija koji su multidisciplinarni po svom sadržaju i raznovrsni po obliku rada; obezbeđivanje uslova za rad ustanova koje organizovano rade sa nadarenima i talentovanima mladima; podsticanje mladih za odlazak na stručna usavršavanja i organizaciju manifestacija i obezbeđivanje uslova za realizaciju programa za mlade tokom zimskog i letnjeg raspusta.
• Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu u oblasti obrazovanja obavlja poslove koji se odnose na: praćenje stanja zaštite i bezbednosti učenika u školama; realizaciju projekata od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja, konkursa za stipendiranje talentovanih srednjoškolaca i studenata i studenata i srednjoškolaca sa invaliditetom; kordinaciju rada Komisije za dodelu nagrada grada Beograda u oblasti obrazovanja i stvaralaštva mladih i saradnju sa drugim nadležnim ustanovama i organizacijama.
• Sekretarijat za kulturu obavlja poslove koji se odnose na: umetničko stvaralaštvo (pozorišna, muzička, muzičko-scenska umetnost i vizuelne umetnosti), kulturno-obrazovnu delatnost, kulturno-umetnički amaterizam, obezbeđenje uslova za rad ustanova kulture i samostalnih umetnika, itd. Mrežu ustanova kulture od značaja za Grad Beograd čiji se rad, ostvarivanje programa i održavanje objekata finansira (u celini ili većim delom) iz budžeta Grada čine i: Omladinsko pozorište ”Dadov”, Kulturni centar Beograda, Dom omladine Beograda i Dečji kulturni centar.
• Skupština grada Beorada je osnivač sledećih ustanova za fizičku kulturu: Gradski centar za fizičku kulturu, Sportsko-rekreativni centar „Tašmajdan“, Sportsko-rekreativni centar „Pionirski grad“, JP „Hipodrom Beograd“, privredno društvo „Arena  Beograd i privredno društvo „BG hala“. Svi centri i preduzeća su isključivo vezani za sport.
• Kancelarija za mlade Grada Beograda vrši poslove koji se odnose na: organizovani pristup problemima mladih; promovisanje rada sa mladima; pružanje podrške mladima; neformalno obrazovanje mladih; pružanje logističke podrške u realizaciji projekata  mladih; kreiranje modela volonterskih radnih kampova; obezbeđivanje jednakog položaja mladih u društvu; podsticanje i vrednovanje dostignuća mladih u različitim oblastima, unapređivanje mogućnosti za kvalitetno organizovanje slobodnog vremena mladih; unapređenje bezbednosti mladih; pripremu akcionog plana politike za mlade Grada i koordinaciju  rada kancelarija za mlade na teritoriji Grada i druge poslove u skladu sa Nacionalnom strategijom za mlade Republike Srbije.

Kada se sve ovo pročita, stvarno dosta programa grad Beograd nudi mladima.  Ali ništa sistemski i struktuirano, samo improvizacija i štap i kanap. Gradu Beogradu nedostaje  koordinacija. Međusektorska saradnja ne postoji. Sekretarijat za sport i omladinu raspisuje konkurse, Dom omladine je firma za sebe pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu, Kancelarija za mlade Grada Beograda je takođe entitet za sebe sa svojim aktivnostima. Akcioni plan politike za mlade za grad Beograd za period 2022-2026. je običan pamflet, koji nije urađen ni u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, trebalo bi da se zove Strategija a ne Akcioni plan, a da ne spominjem da niko relevantan iz omladinskog sektora grada Beograda nije čuo za proces izrade ili u njemu učestvovao.

Kako su sutra i beogradski izbori, prilika je da i briga o mladima dođe na dnevni red. Evo nekoliko predloga za unapređenje:

1. poslove Kancelarije za mlade grada Beograda i sektora za omladinu iz Sekretarijata za sport i omladinu objediniti u jedan entitet. On bi se sa jedne strane bavio obezbeđvanjem resursa, obavljao administrativne i finansijske poslove, tesno koordinirao sa drugim sekretarijatima čiji se poslovi dotiču mladih kao populacije, raspisivao javne konkurse koji bi pored projektnih aktivnosti podržavali i razvojne programe.
2. izraditi Startegiju za mlade grada Beograda u širokom konsultativnom procesu koji će osigurati aktivno učešće mladih
3. formirati Savet za mlade grada Beograda sa predstavnicima mladih, omladinskih organizacija i organizacija za mlade čiji će mandat biti planiranje i vrednovanja gradske brige o mladima, učešće u prioritiziranju i pravljenja planova za svaku godinu i učešće u radu komisija za vrednovanje projekata.
4. utvrditi bazične usluge za mlade koje grad Beograd pruža mladima preko kancelarija za mlade gradskih opština,  standarde kvaliteta programa i omladinskog rada, razdvojiti nivo aktivnosti, od nivoa razvoja i planiranja na lokalnom nivou i redefinasti uloge svih aktera u realizaciji lokalne brige o mladima,  umrežiti ih i koordinirati.
5. osnovati Omladinski resurs centar grada Beograda i omladinske centre na svakoj gradskoj opštini, u skladu sa Standardima omladinskih prostora koje su izradili Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada – NAPOR, Nacionalna asocijacija Kancelarija za mlade, Krovna organizacija mladih Srbije – KOMS, Pokret gorana Vojvodine, Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Omladinski savez udruženja OPENS i Centar za omladinski rad. Omladinski resurs centar grada Beogarada bi bio jedan gradski centar, koji bi pored direktnog rada sa mladima, radio i kao resurs centar za Omladinske centre na svakoj gradskoj opštini.

Za servise, usluge i programe  ne treba velika mudrost, danas je toliko toga napisano i testirano u praksi i na srpskom jeziku, uvek nam primer mogu biti Omladinski centri u Sloveniji ili novosadski OPENS. Ključna stvar koja nam trenutno izmiče iz ruku jeste politička odlučnost s jedne strane, ali i izostanak opšteg prepoznavanja važnosti ove teme s druge. Vreme je da se probudimo i shvatimo da je ova stvarnost ključna, da je nužno da postane srž naših razgovora i akcija. Grad Beograd poseduje izobilje resursa kako s političke, tako i s društvene strane. Sada je trenutak da iskoristimo tu snagu i kroz otvoren dijalog i uključivanje svih zainteresovanih strana oblikujemo najbolje puteve za prosperitet i dobrobit naših mladih građana Beograda.