Info centar za mlade

Poslednjih godina i u Srbiji se dosta govori o potrebi informisanja mladih, kako je informacija preduslov za učestvovanje i kako je važno pokretati i osnivati Info centre za mlade.

Ključni principi i istorija omladinskog informativnog rada

Najraniji primeri informativnih centara za mlade su stvoreni u kasnim šezdesetim da bi odgovorili na potrebe javnosti, kao jedini servis u kome postoje odgovori na mnoga pitanja da bi se izbeglo, kao što se često dešavalo, da mlada osoba „šeta“ od jednog servisa do drugog, i da ne uspeva da pronađe ono što traži.

Zatim se 1986. godine osniva Evropska agencija za informisanje i savetovanje – ERYICA , čije su članice organizacije koje koordiniraju omladinski informativni rad u svojim zemljama, i tu spadaju organizacije iz većine zemalja Evrope, nažalost ne i iz Srbije. Mreža trenutno obuhvata preko 8000 info centara u 36 zemalja. Rad organizacija uključenih u mrežu sprovodi se na osnovu principa navedenih u Evropskoj povelji o informisanju mladih koju je usvojila ERYICA.
ERYICA je udruženje članova – najčešće jedno telo ili organizacija po zemlji. Članice ERYICA su ili nezavisne organizacije koje formalno sarađuju sa vlastima, organizacije koje su delegirale vlasti, ali i pridružene organizacije koje nemaju formalnu saradnju ili saradničke organizacije koje se bave informisanjem mladih nezavisno od struktura vlasti.

Godine 1990, Savet Evrope je usvojio preporuku (90) 7 
koja preporučuje da njene zemlje članice pridaju veću pažnju “informacijama i savetima koje treba pružiti mladim ljudima” . Početkom 2001 godine, registrovano je više od 7,000 omladinskih informativnih centara i tačaka i više od 12,000 osoba koje su radile kao radnici na informacijama za mlade u 36 evropskih zemalja. Ovo je jasan pokazatelj rasta kompleksnosti našeg društva i potrebe pružanja informacija koje bi pomogle mladim ljudima da se snađu u životu i da ostvare svoje aspiracije.

Šta su „opšte“ informacije za mlade? 

Pošto je „informacija za mlade“ termin koji može opisati dijapazon različitih aktivnosti koji uključuje različite „aktere informacija“, možda bi bilo korisno da podvučemo specifičan karakter „opštih“ informacija za mlade. To je pristup koji su usvojili partneri organizacije ERYICA a koji je bio isprobavan i testiran od kasnih 1960tih u brojnim zemljama.

U suštini, to je pristup koji je usmeren ka korisniku. To znači da informativni centar za mlade ili servis usvaja kao svoju početnu tačku pitanja i potrebe mladih ljudi – korisnika centra. Ovo pokriva veliki raspon pitanja i problema, tako da je centar organizovan tako da ili direktno odgovara na veliki broj tema (otud termin „opšti“ kao suprotnost „specijalizovanim“ servisima za informisanje u vidu profesionalne orijentacije, zdravlja itd.) ili upućuje korisnika na drugi servis koji je kompetentan za željenu oblast.

Centar može pružati i druge usluge koje su u skladu sa, a ne suprotstavljene, njegovim osnovnim pravilima informisanja i savetovanja (npr. omladinska kartica, jeftini transport ili smeštaj, prostor ili oprema za omladinske aktivnosti, pomoć u organizovanju omladinskih projekata.) Takođe može pružati informacije iz raznih vrsta izvora (zvanična administracija, udruženja, komercijalne usluge) koje promovišu aktivnosti i mogućnosti za mlade ljude. U svojim kontaktima sa svakim korisnikom pojedinačno, primarna briga centra ili servisa jeste da odgovori na pitanje koje je korisnik postavio, bez obzira na interese okoline. Centar teži da ovo učini na način koji će omogućiti korisniku da ima maksimum izbora, i koji će poštovati njegovu autonomiju i anonimnost.

Generalno, „opšte“ informacije za mlade, savetovališta i servisi imaju sledeće karakteristike koje su zasnovane na Evropskoj povelji o informacijama za mlade ili na nacionalnom setu standarda ili povelji gde one postoje.

• oni su specifično kreirani da odgovore na potrebe mladih
• otvoreni su za sve mlade ljude, i nema potrebe za zakazivanjem
• pružaju informacije o širokom rasponu tema, u raznim oblicima, pripremljene za mlade ljude uopšte i za grupe sa specijalnim potrebama.
• informacije su praktične, mnogostrane, tačne, i redovno obnavljane
• funkcionišu na način koji personalizuje prijem svakog korisnika, poštuje poverenje, pruža maksimum izbora i promoviše njegovu autonomiju
• kada je potrebno, upućuju korisnika na kompetentan servis

“Opšti” informativni centri za mlade su specifična forma intervencije, koja, u saradnji sa brojnim profesionalnim principima, smatra da je informisanje mladih ljudi sredstvo koje vodi ka određenom cilju, stavlja naglasak na povećanje njihovih opcija, učešća, odgovornosti i autonomije. Te usluge čine jedan od mnogih izvora informacija dostupnih mladim ljudima, kao što su formalne i neformalne mreže, sredstva javnog informisanja, državne službe i specijalizovani servisi za informisanje, o temama kao što su zdravlje i seksualnost, socijalna pomoć, mogućnosti koje pruža Evropa itd.

Neka važna pitanja kada planirate da otvorite informativni centar za mlade

1) Koje su potrebe za informacijama koje informativni centar za mlade (ICM) želi da zadovolji?
2) Kako su ove potrebe za informacijama identifikovane i kvantitativno određene?
3) Šta može ICM ponuditi da bi susreo lokalne potrebe za informacijama a da to već nije ponuđeno od strane drugih servisa?
4) Da li postoje drugi lokalni centri za mlade koji po
državaju potrebu za predloženim ICM?
5) Koju vrstu informacija, i na koje teme, će ICM pružati?
6) Ako ICM planira da obezbedi usluge savetovanja, u kojoj formi će one biti, i u kojim poljima?
7) Kako će ICM doći do značajnog broja mladih ljudi u svojoj okolini?
8) Koje metode će ICM koristiti da informiše mlade ljude?
9) Šta ICM podrazumeva pod pružanjem “poverljive i anonimne usluge”?
10) Kako će mladi ljudi biti uključeni u planiranje, vođenje i evaluaciju usluga ponuđenih od strane ICM?
11) Ako ICM planira da bude nezavisan (od državnih institucija, političkih ili komercijalnih interesa) kako će to postići?
12) Ko će raditi u ICM?
13) Koje su početne kvalifikacije koje će ICM tražiti od svojih radnika?
14) Koje vrste treninga će ICM pružati (da li će koristiti interne ili eksterne trenere)?
15) Kako će ICM vršiti superviziju nad svojim radnicima?
16) Kako će kvalitet usluga koje ICM pruža biti evaluiran? Ko će to raditi, i po kojim kriterijumima?Đ
17) Gde će ICM biti smešten, da bi bio pristupačan mladim ljudima?
18) Kako će izgledati ICM da bi bio atraktivan i efikasan?
19) Koji će biti pravni status ICM?
20) Koji će biti odnos između ICM i državnih tela (lokalnih, regionalnih i državnih)?
21) Kako će ICM biti finansiran?
22) Kako će ICM biti vođen? Kome će ICM direktor biti odgovoran?

PRVI KORACI 

Ideja “opšteg” informacionog centra za mlade (ICM) može poteći od jedne ili dve osobe koje su uočile prazninu u lokalnim uslugama za mlade, ili koje su posetile ili čitale o ovim centrima. Ali između začetka ideje i dana kada će ICM primiti svoje prve korisnike, stoji put koji može biti dosta dugačak i pun događaja. Ovo nije iznenađujuće kada se setimo šta to sve uključuje:

• identifikovanje potreba za informacijama mladih ljudi
• jasno određivanje usluga koje će predloženi ICM nuditi
• pripremanje detaljnog plana za prve dve ili tri godine projekta
• zadobijanje političke i finansijske podrške za projekat
• određivanje i uspostavljanje legalnog statusa ICM
• zapošljavanje i obučavanje osoblja (plaćenih i volontera)
• prikupljanje i organizovanje izvora za informacijske usluge koje pruža ICM
• odlučivanje o i organizovanje drugih usluga koje pruža ICM
• promovisanje ICM u lokalnoj zajednici.

 Odabiranje kombinacije usluga

Tačne usluge koje će ICM pružati mogu da se značajno razlikuju, u zavisnosti od toga koje usluge za mlade već postoje u zajednici, i od toga koje su specifične potrebe izrazili mladi ljudi, i od toga šta je moguće obezbediti sa raspoloživim resursima.

Kada se odlučuje o uslugama koje će biti ponuđene, može biti korisno da se ovo sagleda u odnosu na dva (ili više) nivoa:

1) (prvi nivo) prioritetne usluge koje je će ICM da ponudi u početku
2) (kasniji nivoi) druge usluge koje će ICM da ponudi (kada bude imao neophodne resurse) u cilju ispunjavanja svoje misije.

Sledeći spisak može da da neku ideju o kombinaciji usluga koje informativni i savetodavni centar za mlade može da ponudi:

• praktične informacije: o uslugama i mogućnostima za mlade u lokalnoj zajednici, adrese, kartice za popuste, zabavne, kulturne i aktivnosti u slobodnom vremenu, smeštaj
• prava mladih: pravo na socijalnu pomoć, prava u školi i u porodici, promene u zakonima koje se tiču mladih ljudi, služenje vojske i alternative služenju vojske
• pristup specijalizovanim informacijama (zdravlje i seksualnost, omladinske inicijative i programi razmene mladih, mogućnosti za mlade u Evropi, pravni saveti) – mnogi centri obezbeđuju prostor u svojim prostorijama u određeno vreme svake nedelje tako da mladi mogu konsultovati specijaliste koji nude ove informacije, neki centri nude stalna mesta za specijalizovane usluge
• informacije o studijama, profesijama, kvalifikacijama i treninzima
• ponude privremenih poslova i/ili pomoć u traženju posla (priprema za pisanje CV, za intervju)
• individualno savetovanje vezano za lične ili porodične probleme
• pristup Internetu
• folderi dokumentacije koje korisnik može slobodno da koristi (bez ikakve intervencije osoblja centra) – na sve teme, ili u određenim oblastima, kao zaposlenje i karijera, strane zemlje ili na teme kao što je droga i seksualnost
• kapaciteti i oprema koju pojedinci ili omladinske grupe mogu da koriste besplatno ili po niskim cenama (sobe za sastanke, video oprema, itd.)
• prodaja ulaznica (koncerti, kulturna dešavanje, jeftina putovanja, itd.), i kartica za popuste.

Identifikovanje potreba mladih ljudi za informacijama

Pitajte šest ljudi koje znate u različitim aspektima života o informacijama koje su potrebne mladim ljudima u vašoj zajednici, i verovatno ćete dobiti 6 veoma različitih odgovora. Ovo obezbeđuje jednostavnu demonstraciju značaja istraživanja potreba za informacijama kod mladih ljudi u oblasti kao jednog od osnovnih koraka u procesu stvaranja ICM.

Veliki broj potreba za informacijama može biti jednostavno identifikovan razmatranjem u grupi za planiranje koje usluge za mlade i informativni servisi već postoje u zajednici, a koje ne postoje. Ovaj pristup, koliko god bio koristan kao prvi korak, verovatno neće zadovoljiti zvanične i fondirajuće agencije kada pitaju kako ste ustanovili potrebu za novim centrom ili uslugom.

Sprovođenje istraživanja potreba

U suštini, identifikovanje potreba za informacijama kod mladih ljudi u zajednici je osnovni korak u stvaranju ICM i suštinski je važno uložiti vreme i energiju u ovaj proces. Prva grupa koju treba pitati su sami mladi ljudi. Ovo može i treba da bude urađeno na razne načine: upitnik u školama, omladinskim klubovima i drugim mestima koje posećuju mladi ljudi. (uključite mlade ljude u proces, stvaranje upitnika, njegovo deljenje i skupljanje, analizu odgovora); sastanci sa omladinskim grupama i organizacijama. Prepoznajte činjenicu da ako pitanja o potrebama dolaze samo od odraslih, odgovori i nivo interesovanja i učešća od strane mladih ljudi neće uglavnom biti isti kao kada mladi ljudi postavljaju pitanja jedni drugima.

Takođe je važno konsultovati što širi dijapazon drugih servisa povezanih sa mladima u zajednici po pitanju potreba za informacijama koje imaju mladi u toj zajednici. Ovo će vam omogućiti da dobijete precizniju ideju o onome što već postoji i adekvatno funkcioniše, time izbegavajući nepotrebno dupliranje.

Moguće je da zaključci na kraju istraživanja ne budu znatno različiti od početnih ideja grupe za planiranje, ali poduzimanje ozbiljne studije ovog pitanja nudi 4 značajne koristi:

1. ako mladi ljudi u zajednici imaju drugačije specifične potrebe za informacijama, verovatno ćete čuti za njih
2. ispitivanje mladih ljudi o njihovim potrebama je način da se oni uključe, i informiše ih o projektu što može da vodi njihovom aktivnom učešću u radu ICM-a
3. zaključci istraživanja koji uključuju (recimo) nekoliko stotina (ili hiljada) popunjenih upitnika, plus sastanci sa nizom omladinskih grupa, su mnogo ubedljiviji kao dokaz postojanja potreba nego individualna mišljenja ljudi iz grupe za planiranje
4. drugi postojeći servisi vezani za mlade su informisani o predloženom centru, koji će trebati da blisko sarađuje sa njima u budućnosti.

Mapiranje socio-kulturnog okruženja

Drugi način pristupa mladim ljudima i njihovim potrebama za informacijama (koje su komplementarne sa gore pomenutim istraživanjem) je da se napravi „mapa“ socio-kulturnog okruženja u kome bi ICM funkcionisao.

Ovo podrazumeva pravljenje inventara organizacija i usluga (zvaničnih i volonterskih) koje rade sa mladim ljudima u lokalu, posebno na informisanju ili savetodavnom radu, i koji uključuju nacionalne strukture i korišćenje Interneta za mlade. Analiziranje postojećih izvora u specifičnim poljima će pomoći ne samo da se identifikuju nedostatci, već i da dobijemo listu organizacija sa kojima ICM može da sarađuje u budućnosti. Pravljenje takvog inventara može biti urađeno paralelno u grupi za planiranje i grupi mladih ljudi, i ove dve „mape“ mogu pokazati iznenađujuće različite rezultate.

Najvažniji zadaci

Najvažniji zadaci informativnog centra za mlade su da bude u mogućnosti da:

1. odgovori, momentalno i bez zakazivanja unapred, na širok dijapazon različitih pitanja u različitim poljima koja mogu doći od različitih korisnika
2. ukaže, ukoliko ICM nema traženu informaciju, na konkretnu organizaciju u kojoj se tražena informacija može dobiti
3. u slučaju kada se traži specijalizovan odgovor, da identifikuje organizaciju (ili osobu u organizaciji) koja može da odgovori na pitanje

da bi uspeo da ispuni ove tri funkcije, ICM:

• mora da sakupi i organizuje informacije iz raznih servisa
• mora da se osigura da će zaposleni u ICM koji rade sa javnosti biti informisani o promenama u zakonu i ostalim važnim pitanjima koji utiču na mlade ljude, i da će imati pristup izvorima sa pravovremenim informacijama
• mora da organizuje i održava kontakte i saradnju sa drugim servisima koji rade sa mladima i koji imaju relevantne izvore informacija

kada prikuplja informacije i dokumentaciju, ICM mora da obrati posebnu pažnju na:

• obezbeđivanje višestrukih izvora, da bi se osigurao da svojim korisnicima pruža realan izbor
• osiguravanje pouzdanosti svojih izvora
• održava svoju nezavisnost od ideoloških, filozofskih i komercijalnih interesa
• održava svoje informacije i dokumentaciju tako da su uvek „sveže“

Polja informacija

Polja informacija koje pruža „opšti“ ICM obično uključuje sledeće teme, koje su uglavnom baza u odnosu na koju ICM pravi inventar i klasifikuje dokumentaciju

• Studiranje
• Karijera i zaposlenje
• Profesionalna orijentacija
• Prava mladih ljudi
• Lokalni objekti i servisi za mlade ljude
• Praktična pitanja iz svakodnevnog života
• Slobodno vreme, sport i kulturna dešavanja
• Odmori i putovanja
• Evropske i internacionalne mogućnosti za mlade ljude

Ove lista nije potpuna, ona može biti kompletirana sa drugim poljima ili informacijama da bi uspela da zadovolji konkretne potrebe koje mladi ljudi pokazuju.

Usluge savetovanja

Primarna misija „opšteg“ informativnog centra za mlade  je da pruži informacije u širokom spektru tema koje će susresti potrebe mladih ljudi u njegovom okruženju. Takođe, pošto informisanje često nije dovoljno, ICM će razviti neke specijalizovanije usluge koje će mu omogućiti da pruži savet ili savetovanje za mlade ljude. To može učiniti pomoću svojih zaposlenih, može preporučiti korisniku neki prigodniji servis informisanja, ili može ponuditi svoje prostorije za stručnjake iz drugih agencija koji bi ponudili svoje usluge njihovim korisnicima, bilo redovno ili povremeno u određeno vreme.

Ovakvi savetodavni servisi mogu korisnicima ponuditi širok dijapazon tema:

• pravna savetovališta
• potrošačka prava i prava mladih
• problemi u porodici i vezi
• seksualnost
• socijalna zaštita
• profesionalna orijentacija
• pomoć mladim ljudima koji se susreću sa teškoćama prilikom traženja posla
• pitanja u vezi zdravlja
• droge
• evropski programi za mlade i mogućnosti koje oni pružaju
• pronalaženje smeštaja
• pomoć mladim članovima manjinskih grupa
• pomoć drugim grupama sa specijalnim potrebama
• pomoć u otvaranju organizacije za mlade

ICM može razviti ovakve usluge sam, ali u mnogim poljima može angažovati eksperta iz lokalnih institucija (agencija za socijalnu zaštitu, zapošljavanje, legalni sistemi pomoći) ili individualnih profesionalaca (plaćenih ili volontera). U nekim poljima, kao Evropski Omladinski program, ICM može imati pristup postojećim informacionim servisima koji su osnovani na nacionalnom nivou (kao npr. Eurodesk service: www.eurodesk.org ).

Ukratko –  šta je važno znati

Pre svega potrebno je imati svest o ključnim principima i istoriji omladinskog informativnog rada. Zatim znati koje su potrebe mladih za informacijama, možete uraditi istraživanje slično onom u Obrenovcu,
zatim utvrditi šta može IC ponuditi, koju vrstu informacija,  na koje teme, kako izgleda, kako doći do većeg broja ljudi ..itd. Važno je i razumevanje osnovnih metoda za prikupljanje i slanje informacija, kao i mapiranje informacija i izvora informacija.

Napravite plan koji sadrži:

• konkretno  kako ćete definisati potrebe mladih za informacijama ( na koji način ćete ispitati potrebe mladih za informacijama )
• konkretno definišeti ključne usluge informisanja i savetovanja koje bi mogli da pružate
• partnere u zajednici u oblasti informisanja
  ( ustanove i organizacije )
• izlistajte alate koje ćete koristiti za “online”, a koje za “offline” promociju ( internet, mejl liste, fejsbuk, plakati, mesne zajednice, oglasne table..)
• izlistajte listu izvora informacija ( konkretne web sajtove i slično )
• dinamiku korišćenja i proveravanja tih izvora
• rokove ( aktivnosti po nedeljama za naredni period )
• plan kako ćete dosegnuti različite ciljne grupe i kako iz tih grupa mlade iz uže populacije

Korisna literatura:

• Evropskoj povelja o informisanju mladih
• Preporuka (90) 7 Savet Evrope
• Recommendation CM_Rec(2010)8 on Youth Information_EN
• Principi informisanja mladih putem interneta – ERYICA
• Youth_Information_Starter_Kit_II_en
• Renewed framework for European Cooperation in the Youth Field
• Commission’s WorkingPaperYouthParticipation2003EN
• EC_White Paper on Youth_2001_EN

Tekst napisan uz pomoć Vodiča za otvaranje Info centra za mlade izdatog u okviru saradnje između Evropske agencije za informacije za mlade i savetovanje, ERYICA (European Youth Information and Counselling Agency, ERYICA) i Evropskog saveta (Council of Europe)