Mladi (ne)radnici u javnom sektoru

http://admirnacrtani.wordpress.com/
fotka:http://admirnacrtani.wordpress.com/

Kao klinac sam mislio da je država ozbiljna organizacija, koju vode ozbiljni i odgovorni ljudi. Svi ti direktori škola, preduzeća, predsednici, ministri…..Danas, kada više nisam mlad 🙂 i kada lično poznajem dosta pobrojanih “funkcija”, kada radim za tu istu državu, znam da smo mi najviše jedna država u pokašaju.

Svi ti donosioci odluke, bez planova, strategija, ciljeva, odgovornosti…eventualno samo sa
željom, za koju često misle da im je samo ona dovoljna.
Svi ti koji ih postavljaju, a ni na salveti im ne napišu prioritete, ciljeve…
Onda nam donosioci odluka  upravljaju “kako padne”, onako kako oni misle da treba, bez konsultacija, sa lažnim konsultacijma, po ličnim prioritetima, osećaju, bez trunke odgovornosti.

A razvoj? Ko je ustavri uopšte dužan danas da dovede do razvoja?
Šta je sa svim tim mladim ljudima koji postaju državni službenici, činovnici? Da li  su oni dužni da prave promenu, da donesu razvoj, da li treba da čekaju donosioce odluka?

Kada sam ja postao državni službenik, od starijih kolega sam slušao komentare kako su i oni tako radili kada su počeli. Drugim rečima baš si budala.

Odsustvo sistema i strukture, koja te prirodno obavezuje na razvoj, dovodi do toga da mladi ljudi brzo postaju jednaki kao i ostali. Slogan je poznat: “Bole me uši, ne radim ništa, a primam platu.”

Znam da je to začarani krug i da na kraju ispada da promenu nema ko da donese. Ali verujem da onaj koji živi sa pomenutim sloganom nije zeznuo državu, već je dugoročno sebi napravio minus. Doći će vreme kada će se vrednovati pozitivna selekcija, učinak i rezultat.

Mladi radniče u javnom sektoru danas je prilika! Razmišljaj o sebi, o svom ličnom razvoju. Nema drugog motiva sem ličnog razvoja. Nećeš imati veću platu, nećeš imati prekovremeno, neće ti niko reći hvala…
Ti si promena. Iniciraj je. Istraži.
Bez obzira kakvu si vezu imao i kako si do posla došao, odgovornost je na tebi.
Valjda nisi kao neki da nemaš kolege sa fakulteta, konsultuj se. Istraži oblast. Uči. Razvijaj se. Razvijaj ono što radiš. Razvijaj sebe. Razvijaj svoju zajednicu.

Mladi radniče u javnom sektoru, nemamo nikoga više sem tebe.

 

7 Responses

  1. Jeste, sve se slažem sa tobom. I sam sam mladi državni službenik, imam mozak, trudim se, razmišljam, planiram i radim dugoročno, često i bez da se trudim da nadređene uputim u svoje planove (malo jer me živcira da tupim bez poente, malo jer bi me neko verovatno stopirao) i jeste mi se to više puta isplatilo. Naravno, ne materijalno, samo po pitanju reputacije. Isto toliko mi se odbilo o glavu, opet po pitanju reputacije među kolegama koje nemaju interes da se ide napred. Ali, kada mi legne plata, druže, dođe mi da oborim sistem, da formatiram disk i da sve oteram u tri lepe… Ne mogu da se zavaravam – to vreme o kome ti pričaš ja neću dočekati, bar ne dok sam mlad i dok mi to mešto vredi…

  2. Svaka čast matori! Koncizno i ubojito!
    Dodao bih da postoji i solucija između herojske pogibije kroz entuzijazam u javnom sektoru i dizanja ruku od promena…mislim da izlaz leži u građanskom društvu. Naravno, to samo kroz prizmu ličnog doprinosa i želje da se sopstvenom akcijom inicira ili stimuliše pozitivna promena. Na nivou zajednice, neke stvari jednostavno ne mogu da poteknu od instance izvan sistema i taj problem će očigledno ostati aktuelan još dugo. Čini mi se da je on duboka brazda na licu nacionalnog kulturološkog obrasca, a to je uvek najteže napasti, mnogo teže nego neki ad hoc, situacioni uticaj.
    Paradoxalno, na ovaj tvoj text me je uputio lik koji je mogao da ti bude model i inspiracija…

  3. nato izgrizao sistem vojske i civilne odbrane, partiske i rodjacke veze izgrizle sistem ministarstava i lokalnih zajednica,mmf, svetska banka izgrizli domacu ekonomiju, eu utopija pojela mozak mladima i zbunjenim glasacima.potreban je novi sistem potpuno dugaciji nego ova destrukcija 0d 1991-2014.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to Top