Ušće Kolubare u Savu
Poznajem samo dvoje ljudi iz Obrenovca za koje sigurno znam da su bili na ušću Kolubare u Savu, sa naše obrenovačke strane. Računam samo one koji su tamo stigli peške. Verovatno ih ima više, ali verujem da je ukpan broj Obrenovčana koji su ušli u avanturu pešačenja do ušća, jako mali.
Lakše je sa sa Baričke strane, neuporedivo lakše. Nasip je prohodan i nedaleko od nasipa je ušče. Možda je još lakše čamcem, spustiti se nizvodno niz Kolubaru ili Savu i ušće je tu.
Za one koji bi da istraže sve ćoškove našeg Obrenovca, preporučujem avanturu koja počinje od Alaske kolibe.
Evo malog uputstva kako stići do ušća Kolubare u Savu iz Zabrana.
Kako je taj deo plavan, najbolje odabrati period godine kada je nivo reka u opadanju i kada je dug period bez kiše. Miholjsko leto je idelano. Teren je ravan, ali dosta nepristupačan. Deo do reke nije bezbedan jer je zemlja vlažna i jako je klizavo.
Najlakše je ići paralelno sa rekom ali na dovoljnoj udaljenosti da zemlja pod nogama bude tvrda. Ima dosta otpada, drveća, grana i sl. i potrebno je probijati se i usput praviti stazu.
Kroz nekoliko koraka to izgleda ovako:
- Posle Alaske kolibe, krenuti nasipom ili ispod nasipa uz šumu, u smeru ka mostu na Kolubari
- Na krivini, kada nasip ide desno ka mostu na Kolubari, potrebno je skrenuti u šumu. Postoji utabana ribarska staza do reke Save
- Kada se stigne do reke, ušće je desno ka Kolubari. Kroz gusto žbunje, dosta grana, đubreta i oborenih stabala za desetak minuta stižete do ušća
Nemojte da očekujete ništa impresivno. Teško je da će se ušće Kolubare u Savu naći na fotografijama za “desktop backgrounds” za Windows 10.
Naša varoš ima svoje ade, reke, čoškove, bivša korita reka i sve to valja videti i osetiti kako bi osetili Obrenovac.
Planiram da tokom jeseni, ali opet i na proleće, raskrčim put od nasipa do ušća. Letos su volonteri na kampu tako raskrčili jednu stazu koja je iznad Jazbinske bare, paralelno sa trim stazom. Još malo i ta staza će biti staza koju će svi korisiti.
Od nas zavisi da li ćemo imati i jednu do ušća. Ko je za volontiranje, neka se javi.
Hvala puno dali ste mi ideju koji deo save da posetim sledeci put 😀
Nadam se da nema mnogo pasa lutalica usput uvek se plasim njih kada idem dolmom i delovima gde inace nema mnogo ljudi
Pre 20-ak godina, kada sam kao srednjoskolac sa drustvom redovno pecao na Savi i Kolubari, povremeno smo trazili nova mesta za pecanje. Tako smo napravili sebi mesto na Kolubari, nekih 300-400 m uzvodno od mosta, na Zabrezju u Vicu, a jednom prilikom smo resili da vidimo kako izgleda usce Kolubare u Savu i da li je pogodno za pecanje. Bilo nas je trojica, isli smo slicnom putanjom kao sto je opisano. Jako je bilo nepristupacno, blato, gomila granja i zbunja, narocito smetaju grane na zemlji (oborene ili ih nanela voda). Na kraju nam se nije dopalo, cini mi se da je glavni razlog bilo sto je obala suvise blaga, tako da je par metara od vode puno blata i mulja cak i u sred leta.