Nezaposlenost mladih u Srbiji

Nezaposlenost mladih je i dalje veliki problem u Evropi. Prema podacima Eurostata, 5.499 miliona mladih ljudi ( ispod 25 godina ) bilo je nezaposleno u EU u avgustu 2013. godine. Najviša stopa nezaposlenosti mladih je u Grčkoj sa 61,5 % ( u junu 2013 ) i u Španiji sa 56 %, dok je u novoj članici Hrvatsoj ta stopa na  52 %.

Austrija i Nemačka imaju najnižu stopu nezaposlenosti mladih sa 8,6 i 7,7 % , dok je EU prosek 23,7 odsto.

Stopa nezaposlenosti mladih predstavlja procenat nezaposlenih u starosnoj grupi od 15 do 24 godine u odnosu na ukupnu radnu snagu ( i zaposlenih i nezaposlenih ) u toj starosnoj grupi. Međutim, treba imati na umu da je veliki deo mladih u ovom uzrastu van tržišta rada ( jer mnogi mladi studiraju i nisu dostupni za rad ), što objašnjava zašto je stopa nezaposlenosti mladih uglavnom veća od ukupne stope nezaposlenosti, ili od drugih starosnih grupa.

Stopa nezaposlenosti mladih ispod 25 godina u Srbiji iznosi 49,7%, tu smo odmah iza Hrvatske. O ovoj temi se dosta govori, dosta instutucija radi na tome, dosta se projekata realizuje, ali na kraju opet ispadne “skuplja pita od tepsije”.
Mladi se i dalje susreću sa gomilom izazova: studenti koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije ne mogu da konkurišu za startup kredit ili da budu vlasnici preduzeća; nezaposlenim, prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, ne smatra se redovan student osnovnih studija do 26 godina; veliki broj mladih ne nalazi posao odmah nakon studija, a država im nije omogućila struktuiranu podršku za dalje školovanje, prekvalifikaciju ili učenje novih veština; 81,86% mladih smatra da jedino preko veze mogu doći do posla ili ulaskom u političke stranke; praćenje oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje je pri dnu liste aktivnosti prilikom aktivnog traženja posla; skoro svaka druga mlada osoba u Srbiji je nezaposlena, itd.

Prilikom nedavne posete Beogradu, Laslo Andor, evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, izjavio je:

Mladi radnici su budućnost srpske ekonomije i budućnost zemlje. Ako njihova nezaposlenost predugo traje, to neće biti generator samo socijalnih nemira već će imati negativne posledice na razvoj ekonomije, demografsku budućnost nacije, ali i njenu političku sudbinu.

Kako često sami nismo kadri da pomeramo stvari, možemo očekivati da će nas Evropska unija svojim instrumentima podstaći da taj problem rešimo. Mladi ljudi su prioritet društvene vizije Evropske unije, te je u novembru 2009. godine, Council of Youth Ministers usvojio strategiju za mlade od 2010. do 2018. godine koji ima dva opšta cilja:

• da pruži više jednakih mogućnosti za mlade u obrazovanju i na tržištu rada
• da promoviše aktivno građanstvo i socijalnu uključenost za sve mlade

Da su mladi prioritet potvrđeno je i usvajanjem strategije Evropa 2020 za pametan, održiv i inkluzivan rast koja podrazumeva niz konkretnih inicijativa koje treba da podrže mlade  u dobijanju posla i koje se bave svim izazovima sa kojima se mladi susreću, posebno tokom krize. Kvalitetno obrazovanja i obuke, uspešnost na tržištu rada i integracija mobilnosti mladih ljudi su ključ za oslobađanje potencijala svih mladih ljudi i postizanje ciljeva Evropa 2020. Program “Mladi u pokretu” predstavlja okvir prioriteta za akciju na nacionalnom i EU nivou, sa ciljem da se smanji nezaposlenost mladih i olakša prelzak iz školovanja na tržište rada i smanji segmentacija tržišta rada.

Poseban akcenat je stavljen na promociju “Garancija za mlade –  Youth Guarantee“, koje je usvojilo Veće za zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravlje i potrošačka pitanja Evropske unije (EPSCO). Evropska unija će iz budžeta izdvojiti šest milijardi evra za nezaposlene mlade osobe, kao garanciju koja mladima u Evropi jamči da će im biti ponuđen posao, dalje obrazovanje, praksa ili pripravnički staž, najkasnije 4 meseca nakon završetka formalnog obrazovanja ili gubitka posla.

Kako su ovih dana aktuelne nove mere štednje koje propisuje Vlada Srbije, važno je staviti i pitanje nezaposlenosti mladih na agendu. Republika Srbija se nije posebno istakla sa merama koje je sprovodila godinama unazad, što se može videti i u Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja za 2013 godinu, to su klasične mere od subvencija za zapošljavanje poslodavcima, podrška samozapošljavanju, dodatno obrazovanje i obuka do javnih radova.
Sa druge strane Republika Hrvatska je ove godine izašla sa sledećim setom mera koje treba da povećaju zapošljivost mladih:

Primeri dobre prakse iz EU i regiona bi trebalo da budu podstrek omladinskim organizacijama, organizacijama za mlade i svim ostalim akterima brige o mladima  da više zagovaraju i utiču na Vladu Srbije da odvoji više sredstava, kreira širok set mera i konačno napravi jasne iskorake u rešavanju ovog problema i pitanje zapošljavanja mladih proglasi svojim prvim prioritetom.