Nacionalna asocijacija Kancelarija za mlade

Zašto sam napustio Nacionalnu asocijaciju Kancelarija za mlade?!
Ustvari, nisam je ni napustio, napustio sam proces osnivanja iste.
Bio sam predstavnik regiona Beograd u prelaznom Predsedništvu, izabran na konferenciji održanoj 9. maja 2012. godine. Prelazno Predsedništvo je imalo zadatak da izradi i predloži standardna dokumenta, od predloga ciljeva i principa Asocijacije, oblasti delovanja, modele članstva, strukturu, kao i opise poslova i tela Asocijacije do svih stvari u vezi sa izborom budućeg Predsedništva i budućeg funkcionisanja Asocijacije.

Proces je nekako tekao. Nažalost, dosta stvari je unapred bilo definisano projektom od strane donatora i dosta stvari je od početka krenulo traljavo. U radno Predsedništvo nisu ušli svi koji su imali želju za razvojem. Razlog: tako je planirano i nema mesta.

Gomila konsultanata, gomila ideja, različitih mišljenja.
Ja sam zagovarao ideju od pre nekoliko godina koju smo Admir Veljović, Saša Dujin i ja pokušali da pokrenemo u Stalnoj konferenciji gradova i opština. A to je da SKGO bude adresa službenicima koji su u opštinama zaduženi za mlade.

Otišlo se u drugom pravcu. Da je bolje da buduća Asocijacija bude samostalna. Meni je sve to ličilo na Društvo golubara, nisam mislio da je udruživanje pojedinaca dobar model. Kasnije se došlo do modela udruživanja opština. Na kraju opštine i jesu potpisale nekakvu pristupnicu, ali nisam siguran koliko je to formalno udruženje opština. Zapravo još uvek nije.

Druga stvar koju sam zagovarao je da je službenicima koji rade u Klubovima za mlade adresa bude Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada, ni od toga ništa nije bilo.

Treća stvar koju sam zagovarao je bilo definisanje minimuma usluga koje opštine nude mladima preko Kancelarija za mlade. Ključno pitanje za mene je bilo oko čega se udružujemo, šta nam je zajedničko, sem opštih mesta? Kako je moguće da ptredstavnici tri opštine iz Beograda na istu temu govore potpuno različite stvari? Na primer u istoj emisiji 🙂

Ni za to nije bilo konsenzusa.

Imao sam utisak da dajem legitimitet nečemu u šta ne verujem. Podelio sam to sa kolegama iz Beograda  koji su me formalno nominovali u radno Predsedništvo i isto sam napustio. Bilo je tu i tamo loše prakse i uvijenih poruka, samo zato što sam imao svoje mišljenje.

Umesto mene, ispred regiona Beograd se pojavila nova direktorka Kancelarije za mlade grada Beograda i donator je ostao u igri sa predstavnikom Beograda. Proces je nastavljen.

I na kraju na osnivačkoj Skupštini dolazi do neprihvatanja predloga radnog Predsedništva o načinu glasanja i predloga Statuta. Predlog je inače bio da svaki region bira svoje predstavnike u Predsedništvo.
Ko je usvojio tu izmenu? Skupština nije.
Izabrani su ljudi, po novom sistemu glasanja svi za sve. Tu su, rade.
Hajde da im dam šasnu. Moje teme ostaju. SKGO, NAPOR i minimum usluga.