Kako mislite da uradite sve to što obećavate?
Za pet dana će se u Srbiji ponovo održati izbori. To će biti deveti izbori za narodne poslanike od obnove višestranačkog sistema, ali tek treći redovni, pošto je prethodno održano šest vanrednih parlamentarnih izbora.
Mislio sam da tekst nosi naslov priručnik za političare – lekcija broj 1. Ali kako takav naslov nosi veliku obavezu, napisao sam nekoliko redova o tome koliko je našim političarima teško da tokom izbora urade nešto što se podrazumeva.
Izbore prati i izborna kampanja. Kampanja ima svoja pravila, ali na kraju sve se svodi na ubeđivanje birača da je određena partija ili grupa građana baš ta za koju bi trebalo glasati.
Ubeđivanje birača bi trebalo da ima smisla, ukoliko kandidati ne misle da su birači ovce, što je nažalost često slučaj.
Kampanja, koja po meni ima smilsa, znači da kandidati odaberu jednu oblast, prema svom iskustvu i obrazovanju, i za tu oblast u ime svoje organizacije predlože rešenja. Ovde ne mislim na programe koje svaka stranka ima, mislim na konkretne planove po oblastima.
Naravno da finansiranje treba da bude u skladu sa ukupnim novcem koji je na raspolaganju, a u odnosu na politike u drugim oblastima.
Idealno bi bilo kada bi u svaki od koraka od identifikovanja problema, pa kroz proces definisanja rešenja, koraka i konkretnih mera, rokova i odgovornih, do realizacije, bile uključene sve zainteresovane strane.
Međutim, umesto ove lepe i romantične priče, svedoci smo da mali broj kandidata spomene i nešto što možemo nazvati praktičnom politikom ili strateškim planiranjem. Nažalost većina govori ono što uopšte nema veze sa njima, sa budućom funkcijom za koju se kandiduju, mešaju lokalne, gradske i izbore za narodne poslanike, obećanja su nerealna i sve se svede na parole i opšta mesta.
Da li su velika očekivanja da se u kampanji ne laže, da se postave ciljevi i kaže šta nas konkretno čeka, utvrde precizni rokovi za ispunjenje obećanja, da se na jednostavan način objasne koraci u realizaciji svih tih (ne)realnih planova?
Izgleda da još uvek to jesu velika očekivanja, dok većina ljudi tapše i dok ih bole uši.