Budžet za mlade
Šta je ustvari budžet za mlade?
Opštine izdvajaju dosta novca za različite poslove, od ekonomskih poslova, poslova stanovanja, obrazovanja, opštih javnih usluga, socijalne zaštite, rekreacije, sporta, kulture i vera, zdravstva, javnog red i bezbednosti, razvoja zajednice itd.
Svi ovi poslovi dotiču različite ciljne grupe, pa svakako i mlade. To su studentske stipendije, različiti kulturni ili sportski događaji i slično.
Da li su onda ta sredstva ustvari sredstva iz budžeta za mlade?
Zavisi iz kog ugla posmatramo.
Omladinske organizacije i organizacije za mlade su se izborile da Skupština Srbije usvoji Zakon o mladima i u tom zakonu u članu 18. stoji:
jedinice lokalne samouprave u okviru svojih ovlašćenja, potreba i mogućnosti mogu finansirati iz budžeta aktivnosti koje obezbeđuju uslove za aktivno uključivanje mladih u život i rad društvene zajednice, osnažuju mlade, pružaju podršku organizovanju različitih društvenih aktivnosti mladih, učenju i kreativnom ispoljavanju potreba mladih, a sve u skladu sa Strategijom i lokalnim akcionim planovima za mlade.
Zakon o mladima, koji nije obavezujući, preporučuje opštinama da formiraju organizacione jedinice koje će se baviti mladima, da usvoje akcione planove za mlade, da realizuju različite aktivnosti za mlade i sve to i finansiraju svojim budžetom. U idealnoj situaciji u budžetu opštine bi trebalo da bude jasno odvojena funkcija koja se odnosi na mlade, odnosno na realizaciju akcionog plana za mlade. Kada postoje u budžetu ovako odvojena sredstva, onda ta sredstva možemo nazvati budžetom za mlade.
Sa druge strane svi akcioni planovi za mlade su pored opštih i specifičnih ciljeva i konkretnih mera i aktivnosti, identifikovali i odgovorne strane u realizaciji tih mera. Na lokalnom nivou to nije samo opština, briga o mladima je međusektorska pa su to različite organizacije i institucije koje su odgovorne za zdravlje mladih, socijalnu zaštitu, potrebe iz oblasti kulture, sporta, bezbednosti itd. Sve te organizacije i institucije bi u svojim budžetima takođe trebalo da imaju odvojena sredstva za implementaciju mera lokalnog akcionog plana za mlade, odnosno da imaju budžet za mlade.
Kako je pomenuta situacija u Srbiji retka i više je izuzetak nego pravilo, može se konstatovati da je nivo implementacije politike prema mladima u Srbiji dosta nizak.
Ne postoje validni podaci, ali procena je da većina opština uopšte i nema budžet za mlade, a i ako ga ima on u proseku iznosi oko 0,3% od ukupnog budžeta opštine.
Utvrđivanje koliko opštine u Srbiji izdvajaju za mlade je prvi korak ka identifikovanju onih opština koji ne brinu o mladima, identifikovanje opština u kojima institucije i organizacije čiji je to posao po važećim Strategijama i planovima ne brinu o mladima, pa i utvrđivanje individualne odgovornosti pojedinaca za ovakvo stanje ovog dela populacije. Svakako da je važno pitanje i načina briga o mladima, a ne samo brige zarad brige.
Dok Republika Srbija ne kreira sistemska rešenja, a to mora da krene odozgo, imaćemo “štap i kanap” brigu o mladima i budžete za mlade koji nisu održivi.
Koliko god se pojedinci trudili da razvijaju programe i usluge za mlade na lokalnom nivou, to neće biti održivo dok se ne obezbedi održivo finansiranje.
A kako to danas ni jednim zakonom nije uređeno, budžeti za mlade su deo kolača i raspodele između političkih partija.
Dok god je tako nećemo imati održivu brigu o mldima, bez volje i podrške političkih partija ili svesnih pojedinaca u njima.
Dobra praksa bi bila kada bi briga o mladima bila izvorna nadležnost lokalne samouprave i kada bi reč “mladi” ili “omladina” bar jednom bila spomenuta u Zakonu o lokalnoj samoupravi.