Profesionalni obeleživači Međunarodnih praznika

Poslednjih desetak godina u Srbiji postalo je jako popularno obeležavati Međunarodne praznike. Većina organizacija i institucija se utrkuje koja će pre i kreativnije obeležiti neki dan.

Kako se obično sve svede na štand, balone i promotivni materijal, pitam se da li odgovorni misle da je to dovoljna briga o ciljnoj grupi i izazovima sa kojima se ona suočava.
Juče i danas je grad Beograd bio pun štandova i žurki na kojima su se delili kondomi. Prekosutra će se na isti način govoriti o osobama sa invaliditetom ( mnogi će govoriti čak i osobama sa posebnim potrebama ?! ), 5. decembra o volonterizmu, 10. decembra o ljudskim pravima, za novu godinu će se kititi jelka i tako u krug.
Među obeleživačima se ističu organizacije civilnog društva, tu su odmah i opštine preko kancelarija za mlade do svih ostalih institucija i organizacija.  Retko ko tih dana promoviše sopstvene usluge i servise koje postoje za ciljnu grupu, retko ko informiše o postojećim resursima, retke se međusektorske aktivnosti i aktivnosti odgovornih aktera, retke su i kampanje poput dance4life. Sve podseća na supermarket, sve ima i sve može.

Ujedinimo se protiv izazova sa kojima se susreću marginalizovane grupe, ne samo na dane koji služe da se privuče pažnja  javnosti,  već i svakog dana tokom godine.