Budzet opstine Obrenovac

Tokom protekle decenije, Obrenovac se uvrstio među opštine sa najvećim budžetom u Srbiji – i po apsolutnom iznosu, a pogotovo posmatrano po stanovniku.
Budžetska sredstava opštine Obrenovac pretežno su upotrebljavana za radove komunalne i saobraćajne infrastrukture – što je bilo nužno u prvih nekoliko godina posle oktobarskih promena. Međutim, baš kao i u jednom domaćinstvu, tako i u našem Obrenovcu, ono ključno za dobar životni standard, tj.kvalitet životne svakodnevice ipak nisu trotoari, travnjaci, seoski putevi i sl. već kakvo obrazovanje i profesionalnu osposobljenost posedujemo i da li i koliko zarađujemo, a onda i kako provodimo slobodno vreme.
Kao mala ilustracija postojećeg stanja, evo nekoliko zaista alarmantnih podataka, nad kojima bismo se svi morali duboko zamisliti.
Budžet Obrenovca i u 2010. – toj i u 2009. godini je negde oko 2 milijarde dinara. Obrazovanju je udeljeno 39miliona u 2009., a 30 miliona u 2010. godini. Da, tačno, samo 1,5%,niste pogrešili u računanju! Međutim, treba imati u vidu da se iza toga
kriju isključivo održavanje i renoviranje školskih objekata, a ne prava izdvajanja za obrazovanje.
Obrenovački sport ima još lošiji tretman: u 2010. je dobio 10 miliona (pola procenta, tj. dvestoti deo), a prethodne dve godine unazad 6, 5 i 2 miliona.
Kultura, mladi, nevladine organizacije… i to je slično.

Učešće građana u kreiranju lokalnih politika jedan je od osnovnih i nužnih uslova na kojima počivaju moderna demokratska društva. Lokalni nivo vlasti je mesto gde je vlast najbliža građanima, samim tim i mogućnosti i potrebe za uticajem na nju su najveće, a rezultati najvidljiviji.

Postoji više mehanizama za podizanje nivoa učešća građana. Smatramo da u najefikasnije spadaju javno zagovaranje  iorganizovanje javnih rasprava u procesu kreiranja lokalnih budžeta. Situacija u Republici Srbiji nije povoljna jer ni prethodni ni aktuelni Zakon o lokalnoj samoupravi, kao ni Zakon o budžetskom sistemu, ne propisuju obavezu gradova i opština da organizuju javne rasprave o lokalnom budžetu. Ovakva situacija dovodi do toga da većina gradova i opština ne pokazuje interesovanje da uključi građane u definisanje lokalnog budžeta, najvažnijeg političkog dokumenta lokalne vlasti. Time je ogromnom broju građana, sa jedne strane, uskraćena mogućnost da učestvuju u kreiranju i definisanju lokalnih prioriteta i budućnosti lokalne zajednice, dok sa druge strane, veliki broj građana nema informacije o postojanju mehanizama preko kojih oni mogu imati učešće u
kreiranju istog.
Obrenovačka mreža za praćenje budžeta se tokom analiziranja “budžeta” GO Obrenovac iz 2010. godine  fokusirala na mlade, kulturu i udruženja građana.

Mladi u obrenovačkom budžetu
Mladi su formalno vidljivi na funkciji 150, ekonomska klasifikacija 424. Planirana su 2 miliona dinara za realizacijuLokalnog akcionog plana za mlade.
Predlog
Kako je glavni mehanizam za implementaciju Aakcionog plana za mlade konkurs, predlažemo da se u odluci o budžetu za 2011. godinubudžet za mlade podeli na više pozicija, da ostane ekonomska klasifikacija 424, ali da se deo sredtsva opredili i na481, 423, 512 .

Kultura u obrenovačkom budžetu
Kultura je formalno vidljiva na funkciji 860, ekonomska klasifikacija 451 planirana 26 miliona i 500 hiljada i funkciji 620, ekonomska klasifikacija 451 planirana 13 miliona, ukupno 39 miliona i 500 hiljada za JP SKC Obrenovac za programe iz oblasti sporta i kulture.
Predlog
Analizom planiranih sredstava za relizaciju programa iz oblasti kulture i sporta za JP SKC i praćenjem trošenja sredstava utvrdili smo da se sva sredstva zapravo potroše na tekuće troškove Javnog preduzeća i da JP SKC vrlo teško može pravdati tolika sredstva realizovanim programima. Analiza je pokazala da se za programe ne potroši ni 10 % planiranih godišnjih sredstava. Predlog je da JP SKC predloži godišnji program koji će vrlo jasno i transparentno biti prikazan u Odluci o budžetu GO Obrenovac.

Udruženja građana u obrenovačkom budžetu
Udruženja građana su vidljiva funkciji 820, ekonomska klasifikacija 472 planirana 7 miliona dinara za naknade zakulturu iz budžeta i funkciji 110, ekonomska klasifikacija 481, planirana 7 miliona dinara kao donacije nevladinim organizacijama.

Predlog
Analizom planiranih sredstava utvrdili smo da ne postoje prioriteti opštinske podrške udruženjima građana, predlogje da se ostvari kontinuirani dijalog sa organizacijama civilnog društva i uspostave jasni kriterijumi za dodelu sredstava.

Nakon sveoobuhvatne analize budžeta GO Obrenovac za 2010. godinu, izveštaja o izvršenju budžeta za 2009. godinu i postojećeg stanja izvode se sledeći zaključci:

• “zdrav za gotovo” se prihvata uobičajeno kratko objašnjenje kako je “struktura rashoda našeg budžeta opredeljena njegovom prihodnom stranom”;
• građani nisu informisani o postojanju mogućnosti da utiču na planiranje budžeta;
• javne rasprave ili nisu organizovane ili su sprovedene na način koji ne podstiče građane da se uključe u proces planiranja budžeta;
• ne postoji dovoljna vidljivost izdvajanja za “društvene delatnosti” u opštinskom budžetu;
• postojeća izdvajanja za rad udruženja građana nisu dovoljna i transparentna;
• komunalno opremanje obrenovačkih sela, imajući u vidu ekonomsko-demografskezakonitosti, nije perspektivno.

Preporuke
Na osnovu svega gore navedenog izvode se sledće preporuke:

• javne rasprave su prilika za građane da iznesu predloge koje smatraju važnimza razvoj lokalne zajednice;
• mlade kao resurs jedne države treba više uključiti u proces donošenja budžeta;
• predlažemo da se uvede mogućnost (uz jednostavnu proceduru) da obični građani kao stanovnici naše opštine utiču na to za šta će se koristiti njen budžet;
• prdlažemo da (ukoliko su propisi zaista tako nakaradni) opštinsko rukovodstvo hitno i energično pokrene sve raspoložive mehanizme – sve do republičke Skupštine koja donosi i menja zakone – kako bismo dobili pravo da sredstvima koja imamo raspolažemo potpuno slobodno;
• predlažemo programski pristup kreiranju budžeta što bi rešilo veliki brojne doumica vezanih za planiranje i izveštavanje o realizovanom budžetu. Ceo budžetski proces bi učinio jasnijim, transparentnijim i dostupnijim;
• predlažemo da se komunalni dinar usmerava prvenstveno u veća naselja u delu teritorije Opštine koji predstavlja njen geografski i saobraćajni centar, tj.tamo gde sada (a tako će biti i kroz 20, 30 i 50 godina!) živi ogromna većina njenih stanovnika. To su sam grad Obrenovac, sa Belim Poljem, Rvatima, pa i Zabrežjem, zatim dva najveća mesta -Barič i Zvečka i još Grabovac i Stubline; možda i Draževac i Skela (kao centri manjih gravitacionih područja)…
• predlažemo drastično povećanje izdvajanja za obrazovanje (redovno, neformalno i profesionalno usavršavanje), za kulturu, omladinu i za sport, i to već u 2011. godini.