Sve može da se menja, samo ja da se ne menjam
Za stanje u našoj zemlji krivimo sve redom. Krivimo vlast, državu, domaće izdajnike i strane plaćenike ili druge države. Uvek očekujemo nešto od nekoga, kukamo, hejtujemo i ništa nije po volji.
Generalizovanje je bezveze, znam to, ali tako retko srećem ljude koji o svom životu i svom okruženju brinu sami, bez ikakvih očekivanja i bez krivljenja drugih.
Da li nešto od nas zavsi?
Kada krene kod doktora na kontrolu, moj poznanik ponese banane, kafu i sok i naravno da uvek prvi završi. Nedvano mi je jedan stariji gospodin u prevozu pričao kako je dao 700 evra za operaciju, dok sam skoro slušao i priču sa druge strane, zašto i kako beli mantili primaju “poklone”.
Moj drugar mi je skoro hejtovao policiju, jer je dva puta pisala kaznu istom licu zbog vožnje u pijanom stanju. Kaže, zamisli kakve su barabe. A to što je momak vozio pijan, nema veze.
Isti onaj gospodin iz prevoza mi je priznao kako je skoro policiji dao 2000 dinara da mu ne pišu kaznu, jedan kolega mi nedavno ispriča kako su skupili neki dinar i podmitili policajce, a koliko sam puta i sam bio svedok u automobilu kada su policajci uzeli novac.
Koliko ljudi uopšte plaća kartu u gradskom prevozu. Koliko samo grupa i inicijativa postoji gde se zagovara da prevoz uopšte ne treba ni plaćati i slično.
Koliko ljudi će pokušati da se parkira i na najneverovatnija mesta samo da ne bi platili parking.
Gledam svakodnevno kako ljudi voze auto kroz naselje u kom stanujem, to je prečica koja skarćuje manje od 1 kilimotera, dovoljan motiv da se vozi preko pešačke staze gde se deca igraju i bebe voze u kolicima.
Na šta su sve ljudi spremni samo da bi sebi ugodili, da nešto sitno ne plate, da ne čekaju, da se provuku, izvuku…
Većina ljudi će naći opravdanje i izgovor i kazaće pa kada je sve tako kako je zašto bi ja ispadao budala ( ljudi ne plaćaju porez, niko se ne kažnjava za ugrožavanje sigurnosti i mira građana, toliko govora i dela mržnje pa makar da se poštuje Zakon o zabrani diskriminacije). To će reći i oni koji idu preko reda, a i oni koji ih puštaju.
Izazov je to. Više puta sam i ja popustio, pa tražio nešto preko reda, a što bih prvi kritikovao.
Slogan je poznat, samo još ja da se provučem sada, pa od sutra neka važe pravila.
Sve može da se menja, samo ja da se ne menjam.
U tome je kvaka i odgovor na pitanja kada će biti bolje. Nemamo šta da očekujemo od ljudi na vlasti, oni su mi. Kada mi budemo drugačiji, kada počnemo da se ponašamo u skladu sa tim da i od nas zavisi, biće bolje.